Свет египтологије бруји од вести које имају потенцијал да засене многа претходна открића и напишу потпуно ново поглавље у историјским књигама.
Доктор Захи Хавас, харизматични археолог и бивши египатски министар за антиквитете, изашао је на бину на 44. Међународном сајму књига у Шарџи како би објавио откриће које је до тада било чувано у строгој тајности. Дубоко у срцу Велике пирамиде у Гизи, последњег преосталог чуда древног света, лежи тајна која је миленијумима измицала истраживачима. Хавас тврди да ће оно што ће бити откривено свету 2026. године „написати нову историју фараона“, нудећи нове, запањујуће увиде у једну од најфасцинантнијих цивилизација у људској историји.
Његова објава није била пука спекулација, већ обећање засновано на годинама истраживања и примени најсавременије технологије, што целој причи даје тежину и буди огромно ишчекивање научне заједнице и јавности.
У срцу овог епохалног открића је раније непознат, скривени пролаз унутар Велике пирамиде у Гизи. Дугачак је приближно 30 метара, а откривен је захваљујући софистицираним неинвазивним методама скенирања које нам омогућавају да завиримо у унутрашњост масивне камене структуре без иједног ударца длетом. Према Хавасу, овај пролаз води до онога што изгледа као запечаћена врата, што покреће безброј питања о томе шта се крије иза њих. Да ли је то неоткривена гробница, скривена благодаћ, просторија са древним списима или нешто потпуно неочекивано? Свака од ових могућности има потенцијал да драматично промени наше разумевање сврхе и изградње пирамида. Чињеница да је овај пролаз остао скривен упркос вековима истраживања, пљачке и научне анализе сведочи о домишљатости древних египатских градитеља и архитеката.
Фото: Профимедиа
Ово откриће не би било могуће без технолошке револуције која је трансформисала модерну археологију. Међународни тим научника, окупљен око пројекта ScanPyramids, користио је комбинацију напредних техника како би „осветлио“ унутрашњост пирамиде. Међу њима је и муонска радиографија, метода која користи космичке зраке, или субатомске честице зване миони, за откривање шупљина и промена густине унутар чврстих објеката. Поред тога, термално скенирање и 3Д мапирање су коришћени за стварање прецизне слике скривених структура. Након што је потврђено постојање ходника, роботи на даљинско управљање су послати у акцију. Ове минијатурне машине су послате у уски пролаз, недоступан људима хиљадама година, да га очисте и сниме, пружајући први визуелни доказ о томе шта се налази на његовом крају. Управо је та синергија историјске науке и најсавременије технологије омогућила пробој који се донедавно сматрао немогућим.
Прочитајте још
Иако је откриће већ потврђено, др Хавас и његов тим су одлучили да држе свет у неизвесности до 2026. године. Тада ће, након темељне анализе свих прикупљених података, међународни тим објавити комплетан научни извештај и открити шта се тачно крије иза запечаћених врата. Хавас је одбио да спекулише о садржају, наглашавајући важност научног приступа и стрпљења. Међутим, није скривао своје узбуђење, изјавивши: „Следеће године ћемо свету открити шта се крије иза тих врата.“ Ово одлагање само појачава драму и глобално ишчекивање, постављајући позорницу за оно што би могло бити једно од највећих археолошких открића 21. века. Потенцијални значај је огроман – од нових информација о краљу Кеопсу до могућег разоткривања мистерије самих пирамида, загонетке која и данас збуњује научнике.
Велики египатски музеј као увертира у нову еру
Ишчекивање овог открића савршено се уклапа у шири контекст ренесансе египатске археологије, чији је крунски драгуљ недавно отварање Великог египатског музеја (ВЕМ). Смештен у непосредној близини пирамида у Гизи, ВЕМ је највећи музеј на свету посвећен једној цивилизацији и представља монументални пројекат који је позиционирао Египат као незаобилазан културни центар. Др Хавас, који је играо кључну улогу у његовом оснивању, описао га је као „један од највећих музеја на свету“. Посебно је интересантна чињеница да је по први пут у историји изложено свих 5.000 предмета из гробнице Тутанкамона, што посетиоцима пружа невиђен увид у благо златног фараона.
Фото: Профимедиа
- Уверавам вас, када посетите музеј, осетићете изванредан осећај величине - рекао је Хавас, напомињући да је музеј већ изазвао огромно међународно интересовање и дао подстицај египатском туризму и економији.
Борба за повратак блага и лични снови археолога
Поред откривања нових тајни, Захи Хавас је посветио свој живот исправљању онога што сматра историјским неправдама. Годинама се страствено залаже за репатријацију кључних египатских артефаката који се чувају у музејима широм света. Његов фокус је на три непроцењива предмета: Розетски камен , који се налази у Британском музеју у Лондону, Дендерски зодијак из Лувра у Паризу и најпознатије, осликана биста краљице Нефертити, која је централни део Новог музеја у Берлину. Хавас тврди да повратак ових артефаката у њихову домовину представља „историјско и цивилизацијско право које мора бити испуњено“, истичући да његова кампања није усмерена на предмете који су легално уклоњени из земље, већ на оне за које верује да су украдени. Његова борба је симбол ширег покрета за враћање културног блага у њихове земље порекла.
Када не истражује пирамиде или се не бори за повратак артефаката, Хавас сања о два открића која би, како каже, крунисала његову импресивну каријеру. Први сан је да пронађе гробницу Имхотепа , бриљантног архитекте, лекара и визионара који је пројектовао прву пирамиду - степенасту пирамиду у Сакари за фараона Џосера. Откриће Имхотепове гробнице, верује Хавас, било би можда чак и веће од открића Тутанкамонове гробнице. Његов други велики циљ је да пронађе гробницу легендарне краљице Нефертити, чије последње почивалиште остаје једна од највећих мистерија у египтологији. Ови лични снови откривају неисцрпну страст човека који је посветио свој живот фараонима, а када су га питали кога би желео да лично упозна, без оклевања је одговорио: „Краља Куфуа“.
Фото: Shutterstock
Током свог говора у Шарџи, Хавас је поделио и дирљиву анегдоту која сведочи о његовом дубоком поштовању египатског наслеђа. Подсетио се великодушног геста владара Шарџе, шеика др Султана бин Мохамеда Ал Касимија , који је пре неколико година сазнао да се украдени египатски артефакти продају у Аустралији. Без икакве медијске помпе, све их је откупио и вратио у Египат као поклон.
Када га је Хавас питао зашто није обавестио јавност о томе, шеик је скромно одговорио: „Није важно, важно је да остане у срцима људи.“
Прича је заокружила наступ археолога који је, баш као и древни градитељи, посвећен очувању наслеђа за вечност, док свет жељно ишчекује 2026. годину и откривање тајне скривене у самом срцу Велике пирамиде.
БОНУС ВИДЕО:
