Svet egiptologije bruji od vesti koje imaju potencijal da zasene mnoga prethodna otkrića i napišu potpuno novo poglavlje u istorijskim knjigama.
Doktor Zahi Havas, harizmatični arheolog i bivši egipatski ministar za antikvitete, izašao je na binu na 44. Međunarodnom sajmu knjiga u Šardži kako bi objavio otkriće koje je do tada bilo čuvano u strogoj tajnosti. Duboko u srcu Velike piramide u Gizi, poslednjeg preostalog čuda drevnog sveta, leži tajna koja je milenijumima izmicala istraživačima. Havas tvrdi da će ono što će biti otkriveno svetu 2026. godine „napisati novu istoriju faraona“, nudeći nove, zapanjujuće uvide u jednu od najfascinantnijih civilizacija u ljudskoj istoriji.
NJegova objava nije bila puka spekulacija, već obećanje zasnovano na godinama istraživanja i primeni najsavremenije tehnologije, što celoj priči daje težinu i budi ogromno iščekivanje naučne zajednice i javnosti.
U srcu ovog epohalnog otkrića je ranije nepoznat, skriveni prolaz unutar Velike piramide u Gizi. Dugačak je približno 30 metara, a otkriven je zahvaljujući sofisticiranim neinvazivnim metodama skeniranja koje nam omogućavaju da zavirimo u unutrašnjost masivne kamene strukture bez ijednog udarca dletom. Prema Havasu, ovaj prolaz vodi do onoga što izgleda kao zapečaćena vrata, što pokreće bezbroj pitanja o tome šta se krije iza njih. Da li je to neotkrivena grobnica, skrivena blagodać, prostorija sa drevnim spisima ili nešto potpuno neočekivano? Svaka od ovih mogućnosti ima potencijal da dramatično promeni naše razumevanje svrhe i izgradnje piramida. Činjenica da je ovaj prolaz ostao skriven uprkos vekovima istraživanja, pljačke i naučne analize svedoči o domišljatosti drevnih egipatskih graditelja i arhitekata.
Foto: Profimedia
Ovo otkriće ne bi bilo moguće bez tehnološke revolucije koja je transformisala modernu arheologiju. Međunarodni tim naučnika, okupljen oko projekta ScanPyramids, koristio je kombinaciju naprednih tehnika kako bi „osvetlio“ unutrašnjost piramide. Među njima je i muonska radiografija, metoda koja koristi kosmičke zrake, ili subatomske čestice zvane mioni, za otkrivanje šupljina i promena gustine unutar čvrstih objekata. Pored toga, termalno skeniranje i 3D mapiranje su korišćeni za stvaranje precizne slike skrivenih struktura. Nakon što je potvrđeno postojanje hodnika, roboti na daljinsko upravljanje su poslati u akciju. Ove minijaturne mašine su poslate u uski prolaz, nedostupan ljudima hiljadama godina, da ga očiste i snime, pružajući prvi vizuelni dokaz o tome šta se nalazi na njegovom kraju. Upravo je ta sinergija istorijske nauke i najsavremenije tehnologije omogućila proboj koji se donedavno smatrao nemogućim.
Pročitajte još
Iako je otkriće već potvrđeno, dr Havas i njegov tim su odlučili da drže svet u neizvesnosti do 2026. godine. Tada će, nakon temeljne analize svih prikupljenih podataka, međunarodni tim objaviti kompletan naučni izveštaj i otkriti šta se tačno krije iza zapečaćenih vrata. Havas je odbio da spekuliše o sadržaju, naglašavajući važnost naučnog pristupa i strpljenja. Međutim, nije skrivao svoje uzbuđenje, izjavivši: „Sledeće godine ćemo svetu otkriti šta se krije iza tih vrata.“ Ovo odlaganje samo pojačava dramu i globalno iščekivanje, postavljajući pozornicu za ono što bi moglo biti jedno od najvećih arheoloških otkrića 21. veka. Potencijalni značaj je ogroman – od novih informacija o kralju Keopsu do mogućeg razotkrivanja misterije samih piramida, zagonetke koja i danas zbunjuje naučnike.
Veliki egipatski muzej kao uvertira u novu eru
Iščekivanje ovog otkrića savršeno se uklapa u širi kontekst renesanse egipatske arheologije, čiji je krunski dragulj nedavno otvaranje Velikog egipatskog muzeja (VEM). Smešten u neposrednoj blizini piramida u Gizi, VEM je najveći muzej na svetu posvećen jednoj civilizaciji i predstavlja monumentalni projekat koji je pozicionirao Egipat kao nezaobilazan kulturni centar. Dr Havas, koji je igrao ključnu ulogu u njegovom osnivanju, opisao ga je kao „jedan od najvećih muzeja na svetu“. Posebno je interesantna činjenica da je po prvi put u istoriji izloženo svih 5.000 predmeta iz grobnice Tutankamona, što posetiocima pruža neviđen uvid u blago zlatnog faraona.
Foto: Profimedia
- Uveravam vas, kada posetite muzej, osetićete izvanredan osećaj veličine - rekao je Havas, napominjući da je muzej već izazvao ogromno međunarodno interesovanje i dao podsticaj egipatskom turizmu i ekonomiji.
Borba za povratak blaga i lični snovi arheologa
Pored otkrivanja novih tajni, Zahi Havas je posvetio svoj život ispravljanju onoga što smatra istorijskim nepravdama. Godinama se strastveno zalaže za repatrijaciju ključnih egipatskih artefakata koji se čuvaju u muzejima širom sveta. NJegov fokus je na tri neprocenjiva predmeta: Rozetski kamen , koji se nalazi u Britanskom muzeju u Londonu, Denderski zodijak iz Luvra u Parizu i najpoznatije, oslikana bista kraljice Nefertiti, koja je centralni deo Novog muzeja u Berlinu. Havas tvrdi da povratak ovih artefakata u njihovu domovinu predstavlja „istorijsko i civilizacijsko pravo koje mora biti ispunjeno“, ističući da njegova kampanja nije usmerena na predmete koji su legalno uklonjeni iz zemlje, već na one za koje veruje da su ukradeni. NJegova borba je simbol šireg pokreta za vraćanje kulturnog blaga u njihove zemlje porekla.
Kada ne istražuje piramide ili se ne bori za povratak artefakata, Havas sanja o dva otkrića koja bi, kako kaže, krunisala njegovu impresivnu karijeru. Prvi san je da pronađe grobnicu Imhotepa , briljantnog arhitekte, lekara i vizionara koji je projektovao prvu piramidu - stepenastu piramidu u Sakari za faraona DŽosera. Otkriće Imhotepove grobnice, veruje Havas, bilo bi možda čak i veće od otkrića Tutankamonove grobnice. NJegov drugi veliki cilj je da pronađe grobnicu legendarne kraljice Nefertiti, čije poslednje počivalište ostaje jedna od najvećih misterija u egiptologiji. Ovi lični snovi otkrivaju neiscrpnu strast čoveka koji je posvetio svoj život faraonima, a kada su ga pitali koga bi želeo da lično upozna, bez oklevanja je odgovorio: „Kralja Kufua“.
Foto: Shutterstock
Tokom svog govora u Šardži, Havas je podelio i dirljivu anegdotu koja svedoči o njegovom dubokom poštovanju egipatskog nasleđa. Podsetio se velikodušnog gesta vladara Šardže, šeika dr Sultana bin Mohameda Al Kasimija , koji je pre nekoliko godina saznao da se ukradeni egipatski artefakti prodaju u Australiji. Bez ikakve medijske pompe, sve ih je otkupio i vratio u Egipat kao poklon.
Kada ga je Havas pitao zašto nije obavestio javnost o tome, šeik je skromno odgovorio: „Nije važno, važno je da ostane u srcima ljudi.“
Priča je zaokružila nastup arheologa koji je, baš kao i drevni graditelji, posvećen očuvanju nasleđa za večnost, dok svet željno iščekuje 2026. godinu i otkrivanje tajne skrivene u samom srcu Velike piramide.
BONUS VIDEO:
