- О гасној гангрени се учи у школи, али у Украјини је сада видимо зато што повређени нису адекватно збринути - каже Алекс, који ради као добровољни болничар у области око Запорожја за британски "Телеграф".
Према његовим речима, у болнице долазе људи који су недељама били повређени и одржавани у животу на једвите јаде.
Војни лекари су за британски лист рекли да је ратовање дроновима учинило евакуацију рањених војника готово немогућом због чега се инфекције, некада заборављене у историји, шире алармантном брзином.
Гасна гангрена, токсична инфективна болест, уништава мишићно ткиво великом брзином.
Изазивају их клостридије, бактерије које се налазе у земљишту или људским цревима.
Прочитајте још
Фото: Профимедиа
Оне нису нужно патогене, али постају опасне тек када доспеју у ткиво у којем влада недостатак кисеоника што је случај код дубоких рана.
Одумрло ткиво спречава зарастање ране и ту се бактерије шире.
Инфективна болест се брзо шири у условима какви владају у рововима, тамо где има много повреда и недостатка хигијене.
За оболеле је гасна гангрена изузетно болна, под кожом се стварају мехурићи гаса који могу да се осете и чују при опипавању ткива.
Заражена мускулатура се боји у сиво-црвену боју и отиче.
Код инфицираних војника наступа сепса: пулс се убрзава, долази до поремећаја циркулације и дисања и на крају до отказивања више органа.
Чак ни болничко лечење не гарантује излечење ако се гасна гангрена већ појавила.
Фото: Профимедиа
Како се може лечити гасна гангрена?
Захваћено ткиво мора бити хируршки уклоњено што је пре могуће. Поред тога, јаки антибиотици морају се примењивати интравенозно. Да би се утврдило који ће антибиотик најбоље помоћи, праве се микробне културе и тестирају на могућу отпорност, пише Дојче веле.
Ови кораци захтевају хигијенске хируршке услове и могу се спроводити само у клиникама са сопственим лабораторијама – не у импровизованим собама за лечење у склоништима. Можда имају одређене антибиотике на залихама, али у случају резистенције нема алтернативе.
У Првом светском рату многи рањеници су на крају умирали од гасне гангрене, само је више од 100.000 немачких војника наводно подлегло овој инфекцији.
Већ у Другом светском рату гасна гангрена је била знатно мањи проблем јер су антибиотици већ били довољно распрострањени.