Црква зато увек позива родитеље да буду свесни своје одговорности, јер се духовни пут детета великим делом гради кроз њихове одлуке, речи и дела. Православно предање увек је истицало да је дете дар Божији и да се његова душа обликује још од најранијих дана.

Црква наглашава да деца нису само продужетак породице, већ и мали чланови заједнице који кроз породичну топлину, литургијски живот и пример родитеља уче шта значи живети у љубави, смирењу и одговорности пред Богом.

Фото: Профимедиа

 

 

Због тога се породица назива "малом црквом" – местом где дете први пут упознаје добро, праштање и молитву, али и где стиче осећај сигурности који га обликује за цео живот.

Управо зато православље наглашава да од породице много зависи: какав је духовни амбијент у дому, такве ће темеље дете понети са собом.

Ако родитељи живе веру, дете ће упити ту атмосферу природно, неприметно, као нешто што је део свакодневице. Ако родитељи негују љубав, међусобно поштовање и мир, и дете ће у таквом окружењу расти у здраву личност, способну да разуме себе и друге.

Црква зато увек позива родитеље да буду свесни своје одговорности, јер се духовни пут детета великим делом гради кроз њихове одлуке, речи и дела.

Фото: Профимедиа

 

 

У томе се посебно препознаје и порука коју је наглашавао игуман Гаврило Ралетиначки, подсећајући родитеље да се судбина деце не обликује случајно, већ кроз њихов однос према Богу и живот у вери:

"Учите децу вери Христовој, јер од вере зависиће судбина ваше деце, како буду поштовали веру, такву ће им Бог срећу дати. Другачије не може бити. Судбина је у нашим рукама и она се сваки дан мења. Ако ми добро чинимо према Богу, и Бог ће чинити добро према нама".

(Религија)

БОНУС ВИДЕО: