Истовремено, након састанка америчких и руских званичника у Абу Дабију, Вашингтон је објавио да су „Украјинци пристали на мировни споразум“, упркос „неким мањим детаљима које треба решити“, извештава CNN.

Украјински извор: Трампови људи сликају замагљену слику стварности

Али оптимистична слика коју је представила Трампова администрација не одражава у потпуности стварност, према речима високог украјинског извора са директним познавањем разговора.

Фото: Shutterstock

 

 

Иако извор потврђује да је постигнут „консензус“ о већини тачака у америчком мировном предлогу који је процурео прошле недеље, он истиче да још увек постоје најмање три кључне области где су разлике огромне - разлике које би могле да угрозе цео мировни процес.

Питање територије у Донбасу

Прва велика препрека је осетљиво питање да ли ће Украјина уступити кључне територије у региону Донбаса, које је Русија анектирала, али још није у потпуности освојила. Говоримо о „појасу тврђава“, низу јако утврђених градова који су кључни за безбедност Украјине.

Према ранијим америчким предлозима, то подручје би постало демилитаризована зона под руском управом. Украјински извор је рекао за CNN да је постигнут „известан напредак“ по том питању, али да коначна одлука још није донета.

Фото: Shutterstock

 

 

„Било би веома погрешно рећи да сада имамо верзију коју је Украјина прихватила“, додао је извор.

Ограничење војске

Још једно спорно питање је амерички предлог да Украјина ограничи величину своје војске на 600.000 војника. Извор у Кијеву потврдио је за CNN да се разматра нови, већи број, али да Украјина и даље тражи даље промене пре него што пристане на таква ограничења сопствених оружаних снага.

Кључна „црвена линија“: Чланство у НАТО-у

Коначно, захтев да Украјина одустане од својих НАТО амбиција остаје неприхватљив за Кијев. Извор је за CNN рекао да би такав уступак поставио „лош преседан“ и ефикасно дао Русији право вета на одлуке западног војног савеза „чији она чак није ни члан“.

Ова три питања – предаја територије, демилитаризација и трајно повлачење из НАТО-а – главни су разлози Кремља за почетак рата. Њихово решавање у корист Москве је кључни услов Русије за окончање сукоба.

Foto: Shutterstock, Depositphotos, Profimedia

 

 

С друге стране, за Украјину су то болне „црвене линије“ за које су се десетине хиљада њених војника бориле и гинуле. Формално одустајање од било ког од ових принципа је огроман захтев и носи потенцијално велике политичке ризике за украјинско руководство, на челу са председником Володимиром Зеленским.

Стога, без обзира на то како Трампова администрација то приказује, тешко да је то само питање „неколико преосталих тачака неслагања“ или „мањих детаља које треба решити“, закључује анализа CNN-а.