Вољени Душко Радовић, за многе "Нишлија који је најлепше волео Београд" и за којег је Матија Бећковић говорио да је "Иво Андрић који одбија да одрасте", рођен је на исти датум кад је у Савезној Федеративној Републици Југославији установљен Дан Републике. Државни празник који смо прослављали деценијама "од Вардара па до Триглава" одавно више не постоји, много је и некадашњих пионира који су се одрекли Јосипа Броза Тита, али у срцима свих који су расли уз чика-Душкове књиге стихови који су изашли из његовог пера и данас живе. Песник који је рођен на Дан Републике даривао нам је ризницу стихова уз које смо одрастали.
Поред "Плавог зеца", "Страшног лава", "Све што расте хтело би да расте" и других, посебно је остала упамћена "Тужна песма" о госпођи Клари која је гајила шест мачака. Ова песма била је и избор Дејана Петковића који ју је отпевао на "Београдском пролећу" давне 1976. године. Недуго затим, песма је добила политичку конотацију.
Фото: З. Јовановић
Веровало се, наиме, да иза тужних стихова о старици Клари заправо стоји предвиђање шта ће се догодити са тадашњом Југославијом после смрти њеног доживотног председника Јосипа Броза Тита.
Стихови гласе:
Прочитајте још
ТУЖНА ПЕСМА
"Живела једна госпођа Клара, чудна и стара, врло стара...
И није имала ни маму, ни тету, никога, никог на свету.
Госпођа Клара је шест мачака чувала на јастуцима од жуте свиле.
Машне им је кројила, млеко кувала, па су сите и срећне биле - белих мачака шест.
А кад је умрла госпођа Клара, чудна и стара, врло стара, - јастуке од жуте свиле нико није прао, на доручак нико није звао, а ловити мишеве нико није знао.
Тужне су, тужне и гладне биле, заспале су на јастуцима од жуте свиле и никада се, ах, никад се више нису пробудиле - белих мачака шест."
Фото: Shutterstock
Многи су тумачили шест белих мачака из Радовићеве песме као шест република које су чиниле тадашњу Социјалистички Федеративну Републику Југославију. Госпођа Клара је, сликовито, био сам Јосип Броз Тито после чије смрти је дошло до распада земље којом је руководио.
И сам наслов "Тужна песма" многима је био асоцијација на тужан распад земље у којој је живело 22 милиона људи и коју је касније захватио вихор грађанског рата.
Чика Душкова "Тужна песма" налазила се и у школским читанкама, све док се неко није досетио да би она, заправо, могла да буде алегорија на Тита и Југославију.
Фото: Shutterstock
Управо због афоризма о Титу изговореног у култној емисији на Радију Студио Б "Београде, добро јутро" Душко Радовић је "скинут". Реченица због које је "пола Централног комитета" поскакало на ноге гласила је:
"Ако већ можемо и морамо без Тита, можемо и без многих других”.
Тадашњи политички моћници повукли су прљави потез - угасили су емисију. Уследила је реакција слушалаца који су инсистирали да се Душко Радовић врати на таласе Студија Б, али он није пристао на то. Остала је упамћена његова реченица:
Фото: Профимедиа
"Ја јесам мали човек са радија, али нисам онај који се пали и гаси на дугме."
А "Тужна песма"? Она је остала да живи у срцима старијих генерација које је памте као најлепши део одрастања, захвални Душку Радовићу који их је стиховима васпитавао на свој начин - да размишљају вишеслојно. Зато је био и остао највећи.
(Жена)
