Андреј из Хрватске, који је на лето преко програма "Wорк анд травел" отишао за Америку, на свом Тикток профилу својевремено је објаснио да се шокирао када му је пет месеци након прегледа у америчкој болници стигао папрено високи рачун.
- Људи моји, дошао ми рачун из америчке болнице, пет месеци након што сам обавио преглед тамо. Знате колико је рачун? 2.500 долара! Ја кад сам то видео... 2.500 долара за преглед грла! Мислећи да сам имао упалу грла јер сам два дана имао температуру од 40 степени, отишао сам код доктора, јер смо ми као студенти на програму "Wорк анд травел" осигурани.
- Ја отишао тамо, прво питао да ли морам шта да платим. А они док нису проверили осигурање нису хтели ни да ми дозволе преглед. Када су прелистали све и видели да осигурање покрива преглед, прегледали су ме. Још сам ја два пута пре прегледа питао да ли су сигурни да покрива.
- И мени сад рачун, пет месеци након прегледа, стиже са овим износом... Али добра ствар је што је осигурање покрило негде око 2.000 долара, и сад ја дугујем остатак. Значи 500 долара. И сад шта а да радим? Да л' да платим или не. Страх ме ако не платим, а будем ишао опет у Америку, можда ће негде писати да сам дужан. Шта да радим? Ма нема шансе толико да платим! - пожалио се он на крају свог излагања.
Многи су га у коментарима посаветовали да обавезно плати - посебно јер постоји могућност да свој дуг исплати у ратама, док је другима ипак пошло за руком да и поред сличних дугова, у Америку уђу без проблема.
Прочитајте још
Зашто је преглед коштао 2.500 долара?
Разлог због ког је Андрејев преглед код ОРЛ специјалисте у Сједињеним Државама “нарастао” на чак 2.500 долара заправо лежи у начину на који функционише амерички здравствени систем — једном од најскупљих на свету.
У Америци свака болница и сваки лекар самостално одређују цене, па тако и најобичнији преглед може завршити као папрено висок рачун. Уз то, болнице често наплаћују и додатне ставке, такозване “facility fees”, односно таксе за коришћење простора, опреме или чак самог прегледа у установи.
У Андрејевом случају, иако је мислио да га доктор само “гледа грло”, вероватно су урачунати:
- преглед специјалисте,
- коришћење болничке опреме,
- анализа симптома,
- административне таксе,
- и евентуалне лабораторијске ставке, чак и ако их он није ни приметио.
У САД је потпуно уобичајено да се такве ставке гомилају, па рачун без проблема скаче на више стотина или чак хиљада долара, чак и за кратку посету лекару.
Након што осигурање плати свој део, пацијенту остаје оно што се у Америци зове “out-of-pocket balance” — износ који мора да плати сам. У Андрејевом случају, то је преосталих 500 долара, што је за америчке стандарде готово “повољно”, иако звучи апсурдно високо за студента на Work and Travel програму.
БОНУС ВИДЕО:
