Резервоари који снабдевају 15 милиона становника Техерана су готово празни, а брана Караџ, која обезбеђује четвртину воде за пиће града, пуна је само 8 одсто.
Брана Латјан, око 24 километра од града, пуна је само око девет процената. Од маја, брана која се налази у подножју планине Алборг толико се испразнила да је за собом оставила готово потпуно суво речно корито. Брана Амир Кабир, око 64 километра северозападно од Техерана, тренутно је на око 8 процената свог укупног капацитета, јавио је Ројтерс.
У неким деловима града, потрошња воде је већ рационализована: проток из славина је смањен или потпуно обустављен ноћу.
Председник Масуд Пезешкијан је позвао грађане да штеде воду - у супротном би град, или барем његови делови, могли бити приморани на евакуацију.
Многи стручњаци сматрају да евакуација није изводљива, али Пезешкијанове речи одражавају озбиљност ситуације у Ирану.
Прочитајте још
- Где би људи отишли? Земља се суочава са једном од најтежих економских криза, а већина домаћинстава не може то себи да приушти - рекао је Мохсен Б. Месгаран, ванредни професор на Универзитету Калифорније у Дејвису.
Привремене евакуације су могуће. Током лета, власти су најавиле ванредне празнике како би подстакле људе да напусте град, известио је Си-Ен-Ен.
Фото: Shutterstock
Међутим, временске прилике и климатске промене нису једини фактори у техеранском водном кризи. Према Центру за стратешке и међународне студије, становништво метрополитанског подручја Техерана скоро се удвостручило, са 4,9 милиона 1979. на 9,7 милиона данас. Али потрошња воде је расла још брже, учетворостручивши се са 346 милиона кубних метара 1976. на 1,2 милијарде кубних метара данас. Растуће богатство је омогућило већем броју људи да купују машине за прање веша и машине за прање судова.
Да би допунио своје залихе из резервоара, Техеран је последњих година морао да се ослања на природне подземне водоносне слојеве, који обезбеђују између 30 и 60 процената воде из славине. Али то ставља град у директну конкуренцију са пољопривредницима који користе воду за наводњавање усева.
Према анализи објављеној у часопису „Science Advances“, ниво воде око Техерана опада за 101 милион кубних метара годишње. То је кишница која се акумулирала деценијама и биће потребно најмање толико времена да се обнови.
Професор Кавех Мадани, бивши заменик министра за животну средину Ирана, а сада директор Института Уједињених нација за воду, животну средину и здравље (UNU-INWEH), рекао је да је хронично лоше управљање природним ресурсима довело до онога што он назива водним банкротом.
- Ове ствари се нису догодиле преко ноћи. Вода се лоше управља деценијама, није се гледало у будућност, а превише наде се полагало у инфраструктурне и инжењерске пројекте - рекао је Мадани.
Ирански министри приписују несташицу воде климатским променама, цурењу цеви и дванаестодневном рату са Израелом.
Фото: Профимедиа
Техеран је у центру пажње, али криза се протеже далеко изван престонице. Око 20 провинција није видело ни кап кише од почетка кишне сезоне крајем септембра, рекао је Мохсен Б. Месгаран.
Ван Техерана, нивои воде у акумулацијама које снабдевају Мешхед, други по величини град у Ирану са популацијом од око три милиона становника, износе само око три процента, рекао је Хосеин Есмаилијан, директор градске компаније за водоснабдевање и одводњавање, према ISNA News. Према Ројтерсу, око 10 процената брана у земљи је скоро потпуно пресушило.
Становници Техерана нестрпљиво чекају кишу. Надали су се киши на јесен, али су добили само неколико појединачних пљускова. Иако власти тврде да још нису увеле формалну рационализацију потрошње воде, грађани кажу да је притисак у славинама слабији него обично, а понекад из њих уопште не тече вода.
Професор Кавех Мадани истиче да је комуникација владе са јавношћу фрагментирана и недоследна, што доводи до високог нивоа неповерења и ширења теорија завере, укључујући тврдње да стране силе манипулишу иранским временом и „краду облаке“.
Влада је такође покушала да засеје облаке честицама како би изазвала кишу или снег, али су научна мишљења о ефикасности ове методе подељена.
Фото: Профимедиа
Стручњаци истичу да би дугорочно решење захтевало бројне реформе, укључујући диверзификацију економије и смањење зависности од сектора који интензивно користе воду, као што је пољопривреда. Такве мере, међутим, биле би веома непопуларне и могле би изазвати високу незапосленост. За сада, власти полажу своје наде – и молитве – у кишу.
Али ситуација је толико озбиљна да чак ни киша, када падне, вероватно неће бити довољна. Исцрпљени подземни водоносни слојеви неће се брзо обнављати, а екосистеми који се урушавају не могу се брзо обновити. Што дуже влада одлаже фундаменталне реформе, то мање опција има.
БОНУС ВИДЕО:
