Rezervoari koji snabdevaju 15 miliona stanovnika Teherana su gotovo prazni, a brana Karadž, koja obezbeđuje četvrtinu vode za piće grada, puna je samo 8 odsto.
Brana Latjan, oko 24 kilometra od grada, puna je samo oko devet procenata. Od maja, brana koja se nalazi u podnožju planine Alborg toliko se ispraznila da je za sobom ostavila gotovo potpuno suvo rečno korito. Brana Amir Kabir, oko 64 kilometra severozapadno od Teherana, trenutno je na oko 8 procenata svog ukupnog kapaciteta, javio je Rojters.
U nekim delovima grada, potrošnja vode je već racionalizovana: protok iz slavina je smanjen ili potpuno obustavljen noću.
Predsednik Masud Pezeškijan je pozvao građane da štede vodu - u suprotnom bi grad, ili barem njegovi delovi, mogli biti primorani na evakuaciju.
Mnogi stručnjaci smatraju da evakuacija nije izvodljiva, ali Pezeškijanove reči odražavaju ozbiljnost situacije u Iranu.
Pročitajte još
- Gde bi ljudi otišli? Zemlja se suočava sa jednom od najtežih ekonomskih kriza, a većina domaćinstava ne može to sebi da priušti - rekao je Mohsen B. Mesgaran, vanredni profesor na Univerzitetu Kalifornije u Dejvisu.
Privremene evakuacije su moguće. Tokom leta, vlasti su najavile vanredne praznike kako bi podstakle ljude da napuste grad, izvestio je Si-En-En.
Foto: Shutterstock
Međutim, vremenske prilike i klimatske promene nisu jedini faktori u teheranskom vodnom krizi. Prema Centru za strateške i međunarodne studije, stanovništvo metropolitanskog područja Teherana skoro se udvostručilo, sa 4,9 miliona 1979. na 9,7 miliona danas. Ali potrošnja vode je rasla još brže, učetvorostručivši se sa 346 miliona kubnih metara 1976. na 1,2 milijarde kubnih metara danas. Rastuće bogatstvo je omogućilo većem broju ljudi da kupuju mašine za pranje veša i mašine za pranje sudova.
Da bi dopunio svoje zalihe iz rezervoara, Teheran je poslednjih godina morao da se oslanja na prirodne podzemne vodonosne slojeve, koji obezbeđuju između 30 i 60 procenata vode iz slavine. Ali to stavlja grad u direktnu konkurenciju sa poljoprivrednicima koji koriste vodu za navodnjavanje useva.
Prema analizi objavljenoj u časopisu „Science Advances“, nivo vode oko Teherana opada za 101 milion kubnih metara godišnje. To je kišnica koja se akumulirala decenijama i biće potrebno najmanje toliko vremena da se obnovi.
Profesor Kaveh Madani, bivši zamenik ministra za životnu sredinu Irana, a sada direktor Instituta Ujedinjenih nacija za vodu, životnu sredinu i zdravlje (UNU-INWEH), rekao je da je hronično loše upravljanje prirodnim resursima dovelo do onoga što on naziva vodnim bankrotom.
- Ove stvari se nisu dogodile preko noći. Voda se loše upravlja decenijama, nije se gledalo u budućnost, a previše nade se polagalo u infrastrukturne i inženjerske projekte - rekao je Madani.
Iranski ministri pripisuju nestašicu vode klimatskim promenama, curenju cevi i dvanaestodnevnom ratu sa Izraelom.
Foto: Profimedia
Teheran je u centru pažnje, ali kriza se proteže daleko izvan prestonice. Oko 20 provincija nije videlo ni kap kiše od početka kišne sezone krajem septembra, rekao je Mohsen B. Mesgaran.
Van Teherana, nivoi vode u akumulacijama koje snabdevaju Mešhed, drugi po veličini grad u Iranu sa populacijom od oko tri miliona stanovnika, iznose samo oko tri procenta, rekao je Hosein Esmailijan, direktor gradske kompanije za vodosnabdevanje i odvodnjavanje, prema ISNA News. Prema Rojtersu, oko 10 procenata brana u zemlji je skoro potpuno presušilo.
Stanovnici Teherana nestrpljivo čekaju kišu. Nadali su se kiši na jesen, ali su dobili samo nekoliko pojedinačnih pljuskova. Iako vlasti tvrde da još nisu uvele formalnu racionalizaciju potrošnje vode, građani kažu da je pritisak u slavinama slabiji nego obično, a ponekad iz njih uopšte ne teče voda.
Profesor Kaveh Madani ističe da je komunikacija vlade sa javnošću fragmentirana i nedosledna, što dovodi do visokog nivoa nepoverenja i širenja teorija zavere, uključujući tvrdnje da strane sile manipulišu iranskim vremenom i „kradu oblake“.
Vlada je takođe pokušala da zaseje oblake česticama kako bi izazvala kišu ili sneg, ali su naučna mišljenja o efikasnosti ove metode podeljena.
Foto: Profimedia
Stručnjaci ističu da bi dugoročno rešenje zahtevalo brojne reforme, uključujući diverzifikaciju ekonomije i smanjenje zavisnosti od sektora koji intenzivno koriste vodu, kao što je poljoprivreda. Takve mere, međutim, bile bi veoma nepopularne i mogle bi izazvati visoku nezaposlenost. Za sada, vlasti polažu svoje nade – i molitve – u kišu.
Ali situacija je toliko ozbiljna da čak ni kiša, kada padne, verovatno neće biti dovoljna. Iscrpljeni podzemni vodonosni slojevi neće se brzo obnavljati, a ekosistemi koji se urušavaju ne mogu se brzo obnoviti. Što duže vlada odlaže fundamentalne reforme, to manje opcija ima.
BONUS VIDEO:
