Родитељи Николајеви су се звали Теофан и Нона, они су били добростојећи становници Патаре, били су хришћани. У базилици (у храму) у Патари они одлазе на литургију, на молитву. Немају деце и зато се моле Богу, надају се чуду. Године 270. а по некима и 280. Теофану и Нони су услишене молитве и добијају сина, који добија име Николаос (Николај) и то име значи – победитељ народа. (Зато је правилно рећи, да неко слави Светог Николаја, а не Николу).
Духовном животу свети Николај се научио код свог стрица Николаја, епископа патарског, и замонашио се у манастиру Нови Сион, који је основао управо његов стриц.
По смрти родитеља Николај је разделио наслеђено имање сиромасима не задржавајући ништа за себе. Кажу да је идући улицама Патаре делио милостињу сваком просјаку на којег је наишао. Хранио гладне, облачио неодевене, за зеленаше настали су тешки дани, отац Николај откупљивао је све дужнике. Тајно помагао осиромашеног богаташа, који је хтео да свој дом претвори у јавну кућу, а своје ћерке у блуднице, јер није могао да их уда. Прозревши његову намеру Николај му три пута кроз прозор убацује кесе златника и он удаје све три ћерке. Не знајући ко му помаже, он долази на молитву у цркву у Патари и благодари Богу. Трећи пут када је Николај хтео да остави златнике, тај човек истрчава на улицу и среће Николаја, и баца му се пред ноге из захвалности. Николај га подиже са земље и каже му да никоме не говори ко му је помогао. ( То је Свети Николај који доноси поклоне деци и помаже сиромашнима, он је вековима био прави „Деда Мраз“, а не ова данашња дебељушкаста верзија од „Деда Мраза.
Свети Николај у светој земљи
Пошто му је стриц био у Светој Земљи и Николај је имао намеру да је посети. Један брод који је довезао жито из Александрије у Патару, на њега се укрцао Николај. Када је дошао на брод, Николај је рекао капетану: „Видим ђавола како улази на брод, хоће да га потопи“! Капетан му је одговорио: „Ви хришћани свуда видите ђаволе“ – подсмехнуо му се Египћанин. Изненада настала је велика олуја, платно на једрима се цепало, један од морнара пао је са јарбола, веслачи из потпалубља истрчали су на палубу.
Фото: Депосит
Путници су тражили помоћ од Николаја. Николај им је одговорио да буду храбри и да се уздају у Бога. Николај се молио и бура је престала. Николај је пришао настрадалом морнару и молио се Богу и морнар је устао жив и здрав. Путници су се крстили, радовали се и опколили су светитеља. Капетан је пао на колена и сам се осенио крсним знаком. Вести су се брзо шириле, цела Александрија се сјатила око Николаја. Из Александрије он је дошао у Јерусалим, који је тада био римска колонија под именом: Елија Капитолина. Николај је обишао света места. Поклонио се светом гробу. У Јудејској пустињи се сусрео са бројним отшелницима. Дошавши у Ликију, Николај је ступио у братство манастира Свети Сио, чији је оснивач његов стриц и ту је Николај проводио живот у непрестаној молитви.
Као свештеник у Патари био се прочуо својим милосрђем, мада је он брижљиво скривао своја милосрдна дела испуњујући реч Господњу: „Да не зна левица твоја што чини десница твоја“.
Када се предао самоћи, смишљајући да тако до смрти проживи, дошао му је глас: „Николаје, пођи на подвиг у народ, ако желиш бити од мене увенчан“.
Одмах потом чудесним промислом Божјим био је изабран за архиепископа града Мира у Ликији. Милостив, мудар, неустрашив, свети Николај био је прави пастир добри стаду своме.
У време гоњења хришћана под Диоклецијаном и Максимијаном бачен је у тамницу, но и у тамници поучавао је људе закону Божјем. Присуствовао Првом васељенском сабору у Никеји, и, из велике ревности према истини, ударио руком јеретика Арија. Због тога дела био је уклоњен са Сабора и од архијерејске службе све док се неколицини првих архијереја на Сабору није јавио сам Господ Христос и Пресвета Богородица и док нису објавили своје благоволење према Николају.
Заштитник истине Божје, овај дивни светитељ био је увек и одважан заштитник правде међу људима. У два маха спасао је по три човека од незаслужене смртне казне. Милостив, истинит, правдољубив, он је ходио међу људима као анђео Божји. Још за живота људи су га сматрали светитељем и призивали га у помоћ у мукама и бедама; и он се јављао, у сну и на јави, онима који су га призивали, подједнако лако и брзо наблизу и надалеко, и помагао.
Од његовог лица сијала је светлост као од лица Мојсијева, и он је самом својом појавом доносио утеху, тишину и добру вољу међу људе. У старости поболео је мало и упокојио се у Господу, многотрудан и многоплодан, да се вечно весели у царству небеском продужујући да чудесима на земљи помаже вернима и прославља Бога свога.
Чувао сународнике од глади
Поред тога што је верне сачувао од лажне вере, сачувао их је и од глади. Неколико пута су Миру Ликијску задесиле сушне године. Тако су 311. и 312. година, биле гладне године. И поново је глад била 333. год. Жалостан што му становници Мире немају жита, Свети Николај се јавио у сну неком трговцу из Италије који је кренуо да жито превезе у Галију. У сну му је Николај рекао да промени курс и да дође у Миру Ликијску. У сну му је Николај дао три златника. И овај трговац када се пробудио, сетио се шта му је Николај наредио, и налази три златника. И он је кренуо ка Мири Ликијској, где је пресрећним Миранима распродао жито, и тада се сусрео са Николајем.
Упокојио се 335, а по некима 345. године. Сахрањен је у Саборном храму у граду Мира. Касније су његово тело Латини, тј. крсташи пренели у Италију у град Бари, тај пренос његових моштију се код нас слави 22. маја, као „Млади Никола“.
На многим иконама Светог Николаја налазе се слова: Ф, Х, Ф, П. То су почетна слова од грчких речи: ФОС ХРИСТУ ФЕНИ ПАСИН – ова реченица значи: Светлост Христова светли свима, или Светлост Христова просвећује све.
(Епархија жичка, Епархија шумадијска)
БОНУС ВИДЕО:
