Ово је једна од најтежих тачака у већ сложеним разговорима о миру у Украјини: Како се земљи може гарантовати да неће поново бити нападнута у догледној будућности?
Ради се, дакле, о безбедносним гаранцијама - кредибилној војној подршци на терену, како цена новог руског напада не би била превисока, пише Дојче веле.
У старом светском поретку, такве мисије су готово у потпуности биле под јурисдикцијом Сједињених Америчких Држава. Сада је другачије.
Председник САД Доналд Трамп је више пута истицао да европске земље сматра првенствено одговорним за безбедност Украјине. Предложио је да САД обезбеде оружје и опрему, али да трошкове за то треба да сносе остали партнери.
Раније ове недеље, немачки канцелар Фридрих Мерц примио је украјинског председника Володимира Зеленског у Берлину. На немачку иницијативу, Зеленски је у престоници разговарао са америчким изасланицима Стивом Виткофом и Џаредом Кушнером о америчком плану за прекид ватре и мир. Мерц је потом окупио низ шефова држава и влада ЕУ и одржао конференцијски позив са Зеленским.
Прочитајте још
Фото: Профимедиа
Заједно су издали саопштење у којем се наводи да је након прекида ватре као предуслова за мир - неопходно успоставити заштитне трупе, предвођене Европом, уз подршку САД.
Мерц је касније додао да би оне биле „веома близу трупа НАТО-а“. Задатак ових снага, у којима би поред држава ЕУ могле да учествују и земље попут Канаде и Аустралије, био би да подрже украјинске оружане снаге. Такође би морала бити осигурана безбедност ваздушног простора и морских прилаза.
Фото: Профимедиа
Председник Украјине је то формулисао слично. Зеленски је у Берлину рекао: „Сада смо чули од америчке стране да постоји спремност да се пруже безбедносне гаранције, које одговарају члану пет НАТО споразума.“
Тај члан предвиђа да се напад на једну земљу НАТО третира као напад на све. Иако Украјина није чланица НАТО-а, била би третирана на сличан начин.
Фото: Профимедиа
Француска и Велика Британија су већ у неколико наврата изјавиле спремност за војно учешће у Украјини. У Немачкој, међутим, упркос дипломатској иницијативи канцелара, и даље постоји извесно нерасположење.
Владини кругови су последњих дана више пута изјављивали да изјава о европским мировним снагама оставља отворено питање који би партнери у коалицији преузели које конкретне обавезе.
Фото: Профимедиа
Међу потписницима декларације су, поред Немачке, Француске и Велике Британије, и Пољска, Италија, Данска, Финска, Холандија, Норвешка и Шведска. У Немачкој би Бундестаг морао да одобри слање немачких војника у Украјину. Опозициона Зелена странка би вероватно подржала такав потез.
Међутим, још увек постоји много отворених питања - више отворених него разјашњених. Такође је потпуно нејасно како би Русија могла бити приморана да пристане на такве безбедносне гаранције. Руски председник Владимир Путин је више пута јасно ставио до знања да су војници из земаља НАТО-а у спорним областима након мировног споразума потпуно незамисливи за Русију.
То се није променило, што је потврдио и Мерц. Немачки канцелар Мерц је у интервјуу за Други програм немачке телевизијске станице ZDF рекао:
Фото: Профимедиа
- Из реакције Русије можете видети да ово још неће значити крај овог рата. Морамо наставити заједно.
Додао је да је „Путин рекао "не" на многе ствари, али ће у неком тренутку морати да каже "да".
У овој збуњујућој целокупној ситуацији, редослед потеза на којима Европљани инсистирају делује јасно: прво прекид ватре, затим споразум о безбедносним гаранцијама.
За сада, најважнији развој догађаја последњих дана изгледа да је то што су САД пристале на план према којем би трупе за међународну мисију дошле углавном из Европе, али би имале америчку подршку.
Очигледно није време за додатне идеје, укључујући план за успостављање демилитаризоване зоне у Украјини, раздвајањем украјинске и руске стране. Иако се чини да се ствари споро крећу, барем у Европи и САД, прекид ватре пре Божића, коме су се неки надали последњих недеља, изгледа све мање и мање реално из дана у дан.
БОНУС ВИДЕО:
