Ovo je jedna od najtežih tačaka u već složenim razgovorima o miru u Ukrajini: Kako se zemlji može garantovati da neće ponovo biti napadnuta u doglednoj budućnosti?
Radi se, dakle, o bezbednosnim garancijama - kredibilnoj vojnoj podršci na terenu, kako cena novog ruskog napada ne bi bila previsoka, piše Dojče vele.
U starom svetskom poretku, takve misije su gotovo u potpunosti bile pod jurisdikcijom Sjedinjenih Američkih Država. Sada je drugačije.
Predsednik SAD Donald Tramp je više puta isticao da evropske zemlje smatra prvenstveno odgovornim za bezbednost Ukrajine. Predložio je da SAD obezbede oružje i opremu, ali da troškove za to treba da snose ostali partneri.
Ranije ove nedelje, nemački kancelar Fridrih Merc primio je ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog u Berlinu. Na nemačku inicijativu, Zelenski je u prestonici razgovarao sa američkim izaslanicima Stivom Vitkofom i DŽaredom Kušnerom o američkom planu za prekid vatre i mir. Merc je potom okupio niz šefova država i vlada EU i održao konferencijski poziv sa Zelenskim.
Pročitajte još
Foto: Profimedia
Zajedno su izdali saopštenje u kojem se navodi da je nakon prekida vatre kao preduslova za mir - neophodno uspostaviti zaštitne trupe, predvođene Evropom, uz podršku SAD.
Merc je kasnije dodao da bi one bile „veoma blizu trupa NATO-a“. Zadatak ovih snaga, u kojima bi pored država EU mogle da učestvuju i zemlje poput Kanade i Australije, bio bi da podrže ukrajinske oružane snage. Takođe bi morala biti osigurana bezbednost vazdušnog prostora i morskih prilaza.
Foto: Profimedia
Predsednik Ukrajine je to formulisao slično. Zelenski je u Berlinu rekao: „Sada smo čuli od američke strane da postoji spremnost da se pruže bezbednosne garancije, koje odgovaraju članu pet NATO sporazuma.“
Taj član predviđa da se napad na jednu zemlju NATO tretira kao napad na sve. Iako Ukrajina nije članica NATO-a, bila bi tretirana na sličan način.
Foto: Profimedia
Francuska i Velika Britanija su već u nekoliko navrata izjavile spremnost za vojno učešće u Ukrajini. U Nemačkoj, međutim, uprkos diplomatskoj inicijativi kancelara, i dalje postoji izvesno neraspoloženje.
Vladini krugovi su poslednjih dana više puta izjavljivali da izjava o evropskim mirovnim snagama ostavlja otvoreno pitanje koji bi partneri u koaliciji preuzeli koje konkretne obaveze.
Foto: Profimedia
Među potpisnicima deklaracije su, pored Nemačke, Francuske i Velike Britanije, i Poljska, Italija, Danska, Finska, Holandija, Norveška i Švedska. U Nemačkoj bi Bundestag morao da odobri slanje nemačkih vojnika u Ukrajinu. Opoziciona Zelena stranka bi verovatno podržala takav potez.
Međutim, još uvek postoji mnogo otvorenih pitanja - više otvorenih nego razjašnjenih. Takođe je potpuno nejasno kako bi Rusija mogla biti primorana da pristane na takve bezbednosne garancije. Ruski predsednik Vladimir Putin je više puta jasno stavio do znanja da su vojnici iz zemalja NATO-a u spornim oblastima nakon mirovnog sporazuma potpuno nezamislivi za Rusiju.
To se nije promenilo, što je potvrdio i Merc. Nemački kancelar Merc je u intervjuu za Drugi program nemačke televizijske stanice ZDF rekao:
Foto: Profimedia
- Iz reakcije Rusije možete videti da ovo još neće značiti kraj ovog rata. Moramo nastaviti zajedno.
Dodao je da je „Putin rekao "ne" na mnoge stvari, ali će u nekom trenutku morati da kaže "da".
U ovoj zbunjujućoj celokupnoj situaciji, redosled poteza na kojima Evropljani insistiraju deluje jasno: prvo prekid vatre, zatim sporazum o bezbednosnim garancijama.
Za sada, najvažniji razvoj događaja poslednjih dana izgleda da je to što su SAD pristale na plan prema kojem bi trupe za međunarodnu misiju došle uglavnom iz Evrope, ali bi imale američku podršku.
Očigledno nije vreme za dodatne ideje, uključujući plan za uspostavljanje demilitarizovane zone u Ukrajini, razdvajanjem ukrajinske i ruske strane. Iako se čini da se stvari sporo kreću, barem u Evropi i SAD, prekid vatre pre Božića, kome su se neki nadali poslednjih nedelja, izgleda sve manje i manje realno iz dana u dan.
BONUS VIDEO:
