Студирао је медицину и право на Универзитету у Београду, да би се потом посветио спорту и Факултету физичке културе (ДИФ) у Београду, где је касније и предавао — због чега је остао познат по надимку Професор.
Као играч, наступао је за неколико београдских клубова — ОКК Београд, Црвену звезду и Партизан, а професионалну играчку каријеру завршио је у 27. години да би прешао у тренерске воде.
Фото: Н. Параушић
Тренерски подухвати и успех у репрезентацији
Николић је најпре био селектор репрезентације Југославије, дужности које се прихватио још 1951. године. Током вишедеценијске тренерске каријере на клупи репрезентације остварио је низ историјских резултата:
- Европско првенство 1961. — сребрна медаља, прва за Југославију на великим такмичењима.
- Светско првенство 1978. — златна медаља у Манили.
- Европско првенство 1977. — златна медаља у Лијежу.
- Више медаља на европским и светским шампионатима, укључујући и медаље пре и после свог првог мандата.
Ове титуле су подигле југословенску кошарку на међународни ниво, поставивши темеље узданица које су касније наставиле успехе широм Европе и света.
Клупска каријера и интернационални успех
Поред репрезентативне каријере, Николић је имао запажену клупску каријеру:
- ОКК Београд — освојио првенство Југославије 1963. године.
- Игнис Варесе (Италија) — три пута првак Европе и вишеструки шампион Италије током касних 1960-их и раних 1970-их.
- Био је тренер и саветник у клубовима широм Италије и Југославије као што су Падова, Црвена звезда, Виртус и други.
Укупно је остварио импресиван скор клубских утакмица — 357 победа и 200 пораза.
Улога педагога и „школа кошарке“
Николић је био више од тренера — био је педагог и едукатор тренера. Многи од најпознатијих европских и југословенских стручњака учили су под његовим утицајем:
- Ранко Жеравица
- Мирко Новосел
- Богдан Тањевић
- Божидар Маљковић
- Жељко Обрадовић
Фото: Н. Параушић
Маљковић је о њему рекао: „Кошарка је његов тестамент“, док други истичу да свуда где се окрену у европској кошарци, виде трагове његовог рада и идеја.
Николић је 1998. године уврштен у Naismith Basketball Hall of Fame — један је од ретких тренера ван САД са овим признањем, а касније је постао члан и ФИБА Куће славних.
Утицај на Београд и београдску кошарку
Београд као центар кошарке
Београд је био срце Николићеве професионалне и педагошке делатности:
- У Београду је завршио школовање и постао кључна фигура у послератном развоју спорта.
- Ту је предавао на факултету и обликовао будуће генерације тренера.
- Репрезентација Југославије под његовим вођством освојила је прве значајне медаље — укључујући и европско сребро 1961. године у Београду, догађај који је сматрао прекретницом у историји југословенске кошарке.
Наслеђе у градским симболима
По Николићу се у Београду зове Хала „Александар Николић“ — централна дворана у којој су многе генерације развијале љубав према кошарци и где су први кораци многих играча и тренера почели.
Фото: Н. Параушић
На стогодишњицу његовог рођења у дворани је откривена и биста у његову част, симбол сећања и трајног утицаја на градски и регионални спортски живот.
Београд је, кроз његов рад и наслеђе, постао симбол места где се традиционална југословенска школа кошарке родила, развијала и наставила да утиче на свет — кроз играче, тренере и културни значај спорта.
Дино Менегин га је назвао „једним од највећих тренера свих времена“ због професионализма који је усадио играчима и тренерима.
Еторе Месина га је описао као „легендарног маестра“, наглашавајући његов утицај и поштовање у интернационалној кошарци.
Божидар Маљковић истиче да је кошарка његов тестамент, указујући на трајну вредност његовог приступа.
Александар Николић остаје фигура од непроцењивог значаја — не само за историју југословенске и српске кошарке, већ и за Београд као центар где се спорт и знање сусрећу. Његова каријера, резултати и наследници допринели су томе да се име Професора изговара уз поштовање и понос широм кошаркашког света.
Фото: град Београд
