Андреј Николајевич Тупољев, један од највећих ваздухопловних конструктора 20. века, рођен је 10. новембра 1888. године у селу Пустомазово у Тверској области у Русији, а преминуо је 23. децембра 1972. у Москви.
Био је оснивач и дугогодишњи руководилац конструкторског бироа Тупољев (ОКБ-156), из којег су произашли неки од најпознатијих совјетских авиона – од првих потпуно металних бомбардера до наџвучног путничког авиона Ту-144.
Авиони које је пројектовао учествовали су у ратовима, обарали светске рекорде и превозили милионе путника.
Упркос томе што је током Стаљинових чистки био затворен, Тупољев је остао кључна фигура у развоју совјетске ваздухопловне индустрије.
Фото: Википедија/Јавно власништво
Почеци и образовање
Још у младости Тупољев је показивао изузетну склоност ка техници и иновацијама. Студирао је на Московском високом техничком училишту (данас МГТУ „Бауман“) код чувеног Николаја Жуковског, утемељивача руске аеродинамике. Пре Првог светског рата учествовао је у првим руским аеродинамичким експериментима, а током 1910-их радио је на пројектима једрилица и раних авиона.
Прочитајте још
Иако не постоје поуздани докази да је лично конструисао „први руски аеротунел“, познато је да је радио на његовом развоју у оквиру тима Жуковског.
Дипломирао је 1918. године и исте године се придружио новооснованом Централном аерохидродинамичком институту (ЦАГИ, односно ТсАГИ), где је убрзо формирао сопствени конструкторски одсек – језгро будућег бироа Тупољев.
Фото: Википедија/Јавно власништво
Успон совјетске авијације
Тупољев је био пионир у увођењу потпуно металних авионских конструкција, што је у то време представљало праву револуцију. Његов ТБ-1 (АНТ-4), први совјетски бомбардер са потпуно металним трупом, полетео је 1925. године. Уследио је ТБ-3, велики четворомоторни бомбардер из 1930-их, познат и по експерименталном систему „Звено“, у којем је носио мање ловце.
Често се поједностављено приказује као „авион који носи тенкове“, али таква верзија није историјски потврђена.
Један од његових најпознатијих пројеката био је АНТ-25, авион за екстремно дуге летове, који је 1937. године извео легендарни лет из Москве до Северне Америке преко Северног пола – подвиг који је снажно допринео међународној афирмацији совјетске авијације.
Фото: Википедија/Јавно власништво
Током Другог светског рата, у условима затворског конструкторског бироа, развијен је бомбардер Ту-2, један од најуспешнијих совјетских бомбардера тог периода, иако се у стручним круговима понекад оспорава оцена да је био „најбољи“.
Затвор и повратак
Тупољев је 1937. године ухапшен током Стаљинових чистки, под оптужбама за шпијунажу и саботажу. Осуђен је на десет година затвора, али је већ 1941. пребачен у такозвану „шарашку“ – специјални затворски пројектантски биро, где је настао Ту-2.
Исте године је ослобођен (а не 1943, како се често погрешно наводи), док је потпуно рехабилитован 1955. године.
Фото: Википедија/Јавно власништво
Млазно и надзвучно доба
После рата Тупољев предводи развој низа револуционарних летелица: Ту-95 „Медвед“, стратешког бомбардера и најбржег турбопропелерског авиона на свету; Ту-104, првог совјетског млазног путничког авиона који је ушао у редовну службу 1956. године; као и Ту-144, првог суперсоничног путничког авиона, који је полетео 1968. године, неколико месеци пре британско-француског Конкорда.
Фото: Википедија/Јавно власништво
Путнички авиони као што су Ту-134 и Ту-154 деценијама су чинили окосницу флоте Аерофлота.
Наслеђе и признања
Процењује се да је током своје каријере биро Тупољев произвео више од 18.000 авиона.
Фото: Википедија/Јавно власништво
Његов син, Алексеј Тупољев, наставио је породичну традицију и био главни конструктор Ту-144 и других пројеката.
Фото: Профимедиа
Андреј Тупољев је три пута одликован титулом Хероја социјалистичког рада, добитник је Лењинове и Стаљинове награде.
Преминуо је 1972. у 84. години живота и сахрањен је на Новодевичјем гробљу у Москви.
БОНУС ВИДЕО:
