Кажемо "поп" готово без размишљања, као да је то најнормалнија ствар на свету, али да ли сте се икада запитали да ли је тај израз уопште исправан? Његово порекло води од грчке речи "папас", која значи отац, а прича о томе како је настао и како се правилно користи прилично је занимљива.

Корен већине језика с наших простора користи реч "отац" у духовном смислу, паралелно с грчким "папас". У својој првобитној форми, реч "поп" се код нас користила од давнина, а док год је била испуњена љубављу и искреношћу, носила је позитивно значење.

Међутим, током времена, доживела је промену у значењу, претежно према пејоративном тону.

Фото: Профимедиа

 

 

"Поп" одлази у негативном смеру

Првобитно су Турци преузели реч од Грка, користећи је за каурске свештенике, што се у нашем језику може упоредити са изразом "ћале", али на турском. У савременијој историји, комунисти су масовно користили реч "поп" без прављења разлике у чину и звању свештенства, усмеравајући је искључиво ка негативном контексту.

Слично томе, код Руса израз "поп-попви" постао је увредљив, изражавајући велико непоштовање према свештенику.

Овај лингвистички еволутиван пут од првобитног поимања до пејоративног тона илуструје како се језички изрази могу трансформисати кроз време и различите културне утицаје, а ни дан данас се не може са сигурношћу рећи шта је правилно и шта је најбоље користити.

БОНУС ВИДЕО: