На тромеђи Србије, Северне Македоније и Албаније живе Торбеши, етничка група која и данас негује своју традицију и јединствени фолклор. И док се о једном фасцинантном старом обичају говори широм света, а забележиле су га и многе стране агенције, на овим просторима о њему се не зна довољно. У питању је припрема младе за венчање.
Фото: Профимедиа
Венчање, један од најважнијих и најсветијих тренутака у животу, представља спој љубави, традиције и културе. Свугде у свету тај чин прате посебни обичаји и веровања, који се преносе с колена на колено. Негде младожења гађа јабуку, негде млада мора да има "нешто ново, нешто старо, нешто позајмљено, нешто плаво", негде је "купују", а у селима Доње и Горње Љубиње и региону Жупе близу Призрена на Косову и Метохији постоји јединствена свадбена традиција која опстаје стотинама година.
У том крају претежно живе Торбеши, исламска етно-религијска група која говори македонским, српским (призренско-тимочким) и албанским језиком. Према предању, назив је настао због тога што су променили веру – по једнима "за торбу урде", по другима "за торбу брашна". Међутим, према турским изворима, име "торбеш" долази од персијске речи "торбекеш", што у буквалном смислу значи "торбар, торбарење", и добили су га јер су по улицама продавали алву, бозу и друге производе карактеристичне за то подручје. (Wикипедиа)
Бројност популације је непозната, јер нису признати као посебна категорија у Северној Македонији. Због тога се углавном изјашњавају као припадници турског народа, затим албанског, а у мањој мери као Македонци. Према неким проценама, има их неколико десетина хиљада. Већином су концентрисани у западном делу Македоније, али и у источној Албанији и неким областима Косова и Метохије.
Прочитајте још
Фото: Профимедиа
Торбеши чувају своју традицију и поштују обичаје који многима "са стране" делују нестварно. Међу њима је и припрема младе за венчање. Највећу пажњу изазива техника осликавања лица – специфична, компликована и магична у исто време. Нешто што се у овом делу света ретко виђа, ако се уопште и може игде видети.
Пре церемоније, на лице девојке наноси се бела боја, а преко ње шаре различитих нијанси које имају симболична значења: црвени мотиви означавају плодност, плави штите од несреће, златни представљају фазе живота. Та посебна "маска" са раскошним украсима има функцију заштите невесте и њене будуће породице од урока, а чува је и од злих сила на дан венчања.
Фото: Профимедиа
Ритуал може да потраје неколико сати, током којих млада не сме да једе, пије или говори. Но, све је мање жена вештих руку које умеју да изведу ту захтевну технику. Штавише, данас их има тек неколико и углавном су старије животне доби. Поред специфичних орнамената на лицу, невеста носи и богату традиционалну ношњу која има улогу венчанице, а посебна прича су детаљи којима се украшавају глава и коса.
(Блиц жена)
БОНУС ВИДЕО:
