ПОГОЂЕН ХИЦЕМ ИЗ СНАЈПЕРА: 23 године од убиства З. Ђинђића

Зоран Ђинђић, тадашњи председник Владе Србије, убијен је 12. марта 2003. године у атентату на улазу у зграду Владе Србије у Немањиној.

Данас се навршава 23. годишњица убиства. Зоран Ђинић је 12. марта 2003. у 12.25 погођен метком из снајперске пушке, а после операције преминуо је у Ургентном центру Србије.

Погођен је хицем у груди а његов телохранитељ Милан Веруовић је том приликом тешко рањен.

Фото: Н. Фифић

 

Убрзо потом је проглашено ванредно стање и покренута акција "Сабља", која је претходно већ била припремљена у оквиру намераваног обрачуна са организованим криминалом.

Атентат су организовали припадници Јединице за специјалне операције (ЈСО) и земунског клана. Као вође групе идентификовани су некадашњи командант ЈСО Милорад Улемек Легија и вође клана Душан Спасојевић и Миле Луковић.

На Ђинђића је из зграде у Улици адмирала Гепрата 14 пуцао припадник ЈСО Звездан Јовановић, који је, као и Улемек, осуђен пред Специјалним судом на 40 година затвора. Пресуду је потврдио и Врховни суд Србије 29. децембра 2008. године.

Фото: Профимедиа/АФП/Коца Сулејмановић

 

Ђинђић, дугогодишњи лидер Демократске странке, првак ДОС-а, и носилац демонстрација 5. октобра 2000. године, имао је тада 50 година.

На позицији првог човека Владе Србије био је од 25. јануара 2001, када је заменио прелазни кабинет Миломира Минића образован крајем октобра 2000. године. У политички живот ушао је у студентским данима. Рођен је у Босанском Шамцу, 1. августа 1952. године. Отац, војно лице, тамо се налазио по захтевима службе.

Десетак година живео је у Травнику, где је започео и средњу школу. Последња два разреда завршио је у Београду, у Деветој гимназији.

Уписао је потом студије филозофије на Универзитету у Београду. Суђено му је у Љубљани новембра 1974. године. Шесторицу тада процесуираних студената избавио је притисак међународне јавности. Наводно се немачки канцелар Вили Брант заузео за њега.
Основне студије на Филозофском факултету у Београду завршио је 1974. године.

Даље усавршавање наставио је у Немачкој, у Франкфурту, па у Констанцу, где је докторирао 1979. године са тезом "Проблеми утемељења критичке теорије друштва", а ментор му је био Јирген Хабермас, један од најистакнутијих филозофа друге половине 20. века.

У Југославију се вратио 1989. године, када са групом од 12 интелектуалаца учествује у обнављању Демократске странке. Паралелно, бавио се бизнисом, мање или више успешно.

 

Фото: Н. Фифић

 

Успело му је да се избори за челно место Демократске странке јануара 1994. године, уместо Драгољуба Мићуновића. На челу Демократске странке налазио се до смрти, марта 2003. године.

Био је истакнути првак опозиције режиму деведесетих и предводио више политичких акција у борби против власти Слободана Милошевића. Као један од челника коалиције "Заједно" 21. јануара 1997. године изабран је за градоначелника Београда, али је убрзо смењен вољом коалиционих партнера. Амерички недељник "Тајм" је у септембру 1999. године уврстио Ђинђића међу 14 водећих европских политичара трећег миленијума.

Добитник је угледне немачке награде "Бамби" за 2000. годину у области политике, а 2002. у Прагу је примио награду Фондације "Полак" за допринос развоју демократије у Србији.

 

 

Фото: Профимедиа

 

Миљко Ристић је за емисију "Црна хроника" код водитељке Слађане Недељковић на Курир телевизији својевремено испричао како је данашњи дан 2003. године изгледао у операционој сали:

- Гледам га као пацијента на кревету у одељењу где примамо хитне пацијенте, а био је изузетно блед и јасно је било да је изгубио крв, а испоставило се да је погођен метком који је буквално прошао кроз срце. Спасили смо срце, али сам схватио да постоји озбиљно унутрашње крварење. Отворили смо трбух, ту је бљунула велика количина крва, а јетра је била у стотинама комада без директне повреде. Било је јасно да је тај метак намењен за атентат. Нажалост, за покојног премијера, није било спаса.

У атентату на премијера Ђинђића, тешко је рањен и припадник обезбеђења Милан Веруовић који је био са премијером и током пређашњег атентата код Београдске арене када је камион пресрео колову премијера.

- Један уобичајен радни дан. Међутим, и након 22 године када помислим на тај дан и на сам догађај, доведем самог себе у сумњу да ли сам ја уопште био тамо јер 22 године чињенице и детаље тог дана које сам износио пред судом и у јавности не могу да уклопим у оно што је друштву понуђено као разлог, образложење и слика тог дана.

Фото: Зоран Јовановић Мачак

 

Шест дана након убиства Ђинђића за новог премијера Србије именован је Зоран Живковић, дотадашњи министар унутрашњих послова.

- Вест сам примио у колима, позвала ме супруга којој је тог дана рођендан и мислио сам да ће да ми каже како ћемо га прославити, а она је радила у кабинету Зорана Ђинђића и она ми је прва јавила шта се десило. То је био тежак ударац, а после непуне минуте сам био на лицу места јер сам био на Славији и тада сам већ био свестан шта се десило. Било је и неких ранијих покушаја, неких упозорења, учињено је све од оних који су били надлежни за његову безбедност. Убиство Зорана Ђинђића је прекинуло добар пут Србије ка будућности и да се то није десило Србија би сада била на нивоу Аустрије, не бисмо имали нити један од проблема које данас имамо. Нажалост, убиство Зорана Ђинђића је вратило Србију 50 година уназад.

(Курир)

БОНУС ВИДЕО: