ЗАБРАЊЕНО ОСТРВО: Мета бомбардовања најважнија тачка у Ирану

Мали корални изданак налази се око 25 километара од обале Ирана. До 90 посто иранског извоза нафте пролази кроз тамошњи терминал, који може истовремено да утовари 10 супертанкера. Приступ је ограничен, а острво чува Корпус исламске револуционарне гарде.

Острво је постало доминантна иранска извозна лука из два разлога, пише Аксиос. Прво, могао се нафтоводом повезати са главним нафтним пољима у југозападном Ирану. Друго, његов положај у дубокој води учинио га је једним од ретких места на западној обали Ирана које је могло да прими супертанкере.  

Харг је у фокусу кад се говори о Ирану заправо одувек. Декласификована белешка ЦИА-е из 1984. описује нафтне инсталације на острву као "највиталнији" део иранског нафтног система, кључан за привреду земље и њене ратне напоре против Ирака.

Током иранско-ирачког рата 1980-их, острво је више пута било мета напада током онога што је постало познато као "танкерски рат" - када су обе стране нападале извоз енергије. Постројења би бивала оштећена па потом обновљена што је брже могуће.

Харг је иначе међу Иранцима широко познат као "забрањено острво". Иза његовог модерног геоекономског значаја крије се древна историја, од раних људских насеља која датирају више од 4.000 година уназад до окупације од стране разних царстава која су схватала његову стратешку поморску важност као трговачке базе.

Још 1956. започели су радови на изградњи резервоара за нафту на Харгу. У 1960-има, под шахом, острво је развијено у нафтни терминал у партнерству са америчком компанијом Амоко. До око 1975. године постојала су три велика нафтна терминала. Имовина Амока је одузета после Иранске револуције 1979.

Кључно острво за Тотал па за Кинезе

Острво је било посебно важно за енергетског дива Тотал. Та француска компанија годинама је играла улогу најважнијег западног партнера Техерана, често пробијајући лед након раздобља међународне изолације. Још 1999. године, Тотал је преузео водећу улогу у развоју нафтног поља Доруд, смјештеног у непосредној близини Харга, пројекта кључног за одржавање нивоа производње намењене извозу. Компанија је била предводник и у развоју дивовског гасног поља Јужни Парс, чиме је потврдила свој статус партнера без којег Иран тешко може остварити своје енергетске амбиције. Тотал је годинама касније пристао да плати казну од 398 милиона долара признајући да је платила око 60 милиона долара мита иранским посредницима како би осигурала уносне уговоре за развој нафтних и плинских поља.

Фото: Јавно власништво/Википедија

Први значајан одмак догодио се између 2008. и 2010. године, када се компанија под притиском међународних санкција због иранског нуклеарног програма повукла из даљих улагања. Но, након потписивања нуклеарног споразума (ЈЦПОА) 2015. године, Тотал се вратио на велика врата. Као прва велика западна компанија која је обновила пословање, Тотал је 2017. потписао уговор вредан 4,8 милијарди долара за развој Фазе 11 поља Јужни Парс.

Тај се повратак показао краткотрајним. Након што је администрација Доналда Трампа 2018. године једнострано повукла Сједињене Државе из нуклеарног споразума и поновно увела санкције Ирану, Тотал се нашао у безизлазној ситуацији. Из компаније су поручили да без посебног изузећа од америчких власти не могу да наставе пројект јер би их секундарне санкције изложиле великом ризику, с обзиром на њихово опсежно пословање у САД и зависност од америчких банака. У августу 2018. Тотал се и службено повукао, препустивши свој удео кинеском ЦНПЦ-у.

Иначе, Кина је најдиректније изложена иранским барелима јер је 2025. купила више од 80% иранске нафте, у просеку око 1,38 милиона барела дневно према Кеплеровим подацима. Но, шири ризик Ормуза протеже се далеко изван Кине. Азија добија око 60% своје нафте с Блиског истока, па су Индија, Јапан и Јужна Кореја рањиве чак и када нису главни купци иранске сирове нафте. Већ је забележено да су се појавили поремећаји у испорукама за Јапан и шири проблеми с снабдевањем широм Азије.

Рат са Ираком 80-их

Харг је постао толико приоритетна мета током иранско-ирачког рата 1980-их да би његово уништење економски осакатило Иран. Рат је уништио већину постројења на острву, а након што се завршио, Иран је дао приоритет њиховој обнови. Од тада је острво Харг постало једно од најбоље брањених места Ирана.

Фото: Јавно власништво/Википедија

Ниједна друга велика земља произвођач нафте не зависи толико од само једног постројења. Саудијска Арабија, Кувајт и Уједињени Арапски Емирати, те велики произвођачи другде попут Русије, Мексика и Венецуеле, не концентришу готово све своје извозне капацитете на једној локацији.

Око половине националне нафтне индустрије вредне 50 милијарди долара контролише Револуционарна гарда. Напад на Харг лишио би режим кључног извора финансирања за контролу становништва. "Ако не могу да продају властиту нафту, не могу ни да зараде“, сматрају аналитичари.

Док је америчко-израелски рат против Ирана ушао у трећу недељу, Харг је остао нетакнут. То суздржавање било је намерно. Осакаћивање целе иранске нафтне индустрије месецима, ако не и годинама, уништило би већ крхко поверење финансијских тржишта да Трамп може да постигне своје нејасне ратне циљеве без дугорочних поремећаја глобалне привреде.

Неки аналитичари предвиђали су да би цене нафте могле да порасту на 150 долара по барелу ако Харг буде погођен. Руски напад на Украјину 2022. године узроковао је раст цене сирове нафте Брент изнад 100 долара током четири месеца, што је у то време допринело инфлацији од отприлике 9%.

Фото: Јавно власништво/Википедија

Аналитичари који тумаче сателитске снимке приметили су да је Иран очито очекивао да ће Харг постати мета и да је од почетка фебруара почео да смањује ​​количину нафте у складиштима. До 7. марта, процењивало се да је само девет резервоара нафте било пуно, у поређењу са 27 средином јануара.

У данима пре избијања рата, Иран је повећао извоз из Харга на готово рекордне нивое. Терминске цене сирове нафте Брент порасле су на 103 долара по барелу првог понедељка сукоба, што је њихова највиша цена од средине 2022.

Стручњаци напомињу да би на столу могла да буде и трећа опција: саботажа и кибернетички напади који утичу на нафтну инфраструктуру на острву, што би „сигурно угушило иранску привреду без потребе за војним ангажманом“.

Острво је тачка притиска без чистог окидача. Ко год контролише одлуку о нападу на њега, контролише цену бензина у свакој земљи на свету.

(Express)

БОНУС ВИДЕО: