"Трамп ће се ТЕШКО извући из кризе коју је ратом у Ирану сам створио"

После дана непостојане реторике, Трамп је у понедељак сигнализирао прву могућу деескалацију сукоба, навевши 15 тачака споразума постигнутих у, како је рекао, продуктивним разговорима са Ираном. Техеран је пак устврдио да никаквог дијалога није било.

Најоптимистичније тумачење јесте да су и САД и Иран дошли до тачке у којој би цена даље ескалације била толико страшна да обема странама треба излаз. Таква спознаја може да означи почетак краја рата. Трамп је непријатеље довео на руб провалије претећи бомбардовањем иранских електрана ако не отворе Ормуски мореуз, кључну тачку за извоз нафте.

Противречне изјаве

Техеран је обећао да ће узвратити ударом на виталну инфраструктуру у заливским државама које су савезнице САД. Такав сукоб могао је да изазове глобалну рецесију и да погорша тешке хуманитарне услове за иранске цивиле којима је Трамп обећао помоћ. Ипак, много је разлога за сумњу да је решење на помолу.

Због вишедневне нестабилне и противречне Трампове реторике те неспособности његове администрације да пружи доследан разлог за рат или испланира излазну стратегију, ниједна појединачна изјава из САД нема кредибилитет. Председникова навика да крши властите рокове значи да нико не би био изненађен ако прекрши и властити петодневни мораторијум на нападе.

Неки циници примећују да се председникова станка поклапа са целом трговинском седмицом на светским тржиштима. С обзиром на пад берзовних индекса и раст цена нафте после викенда, поставља се питање је ли само покушавао да створи привид тржишне стабилности.

Прочитајте још

ИРАН НАСТАВЉА ДА ГАЂА ЗАЛИВСКЕ ДРЖАВЕ: Зашто нема одговора?

20:55

НАЈУГЛЕДНИЈИ ВОЂА ИРАНА: Ко је човек с којим Трамп преговара

19:55

ПРИОРИТЕТ БРОЈ 1,2 И 3: Трамп преговара с Ираном о 15 тачака

18:10

ОТРОВНИ ОБЛАЦИ НАД ТЕХЕРАНОМ: После бомби и "нафтна киша"

17:32

То не би био први пут да се чини како су службене изјаве усмерене на смиривање нестабилности. И опет је успело: Dow, С&П 500 и Насдак порасли су у понедељак за више од 1%, док је цена нафте Брент пала за 11%.

Трамп треба да смири напетости

Могуће је да Трамп купује време из још једног разлога: америчке снаге које би му омогућиле инвазију на острво Харг - епицентар иранске нафтне индустрије - или окупацију острво и обалних подручја у мореузу још нису у потпуности окупљене. Једна америчка маринска експедицијска јединица послата из Јапана ускоро би могла да стигне у регион, али друга је са америчке Западне обале кренула тек прошле недеље.

Такође, Трамп је склон хиперболама. Искуство сугерише да би његово преувеличавање дипломатског напретка и тврдње да Иран "очајнички" жели договор могле да буду претеране, иако је понекад намерна обмана алат којим се државници користе како би створили простор за напредак.

Председникове осцилације, у којима је један дан говорио о "окончању" рата, а други о његовој ескалацији, неспојиве су са традицијом стабилног ратног вођства, али су суштински део његовог стила. До понедељка се све чинило као варка која му је омогућила да тврди како су његове тактике "чврсте руке" довеле до дипломатског помака.

Велики губици

Та непредвидивост и склоност ублажавању криза које је сам створио познате су из Трамповог личног живота, пословне и политичке каријере. Сваки се дан често своди на борбу да остане на ногама до вечери.

Том техником Трамп одлаже суочавање са последицама својих поступака. Ипак, постоји отрежњујућа могућност да би се његова нестална метода у Персијском заливу могла суочити са изазовом који надилази њене границе.

Иако би Иран у америчком и израелском нападу могао да претрпи изнимно тешке губитке, сукоб који улази у четврту недељу показао је и моћ Техерана. Делотворним затварањем Ормуског мореуза држи светску привреду као таоца. Логика налаже да режим који је и пре рата био ултрарадикалан вероватно неће бити отворенији за Трампове захтеве после убиства свог врховног вође и претрпљених напада.

Преговори и режим

Трампови услови за крај рата - који би вероватно укључивали одрицање Ирана од нуклеарног програма и балистичких пројектила - могли би да буду непремостива препрека. Последње три недеље показују зашто би се одметнички режим могао одлучити управо за такве "полице осигурања" против будућих напада.

Чак и ако преговори почну, није јасно ко би преговарао за Иран. Режим који је децентрализовао власт и изгубио кључне фигуре могао би да има проблема са доношењем колективних одлука. А ако, како неки стручњаци верују, Исламска револуционарна гарда сада има потпуну контролу, могла би да заузме још тврђи став.

Такође, не би било изненађујуће да ирански челници Трампове преокрете и противречности протумаче као знак да њихова стратегија наметања економских последица делује.

Готово све Трампове опције лоше

Нико не може да зна шта следи. Могуће је да су напади изазвали фаталне пукотине у режиму које још нису видљиве, али за сада нема јасних јавних знакова распада. Ваздушни напади озбиљно су смањили иранску регионалну претњу.

Но, ако га сирова сила већ није бацила на колена, Трамп још није објаснио зашто би се Иран одрекао своје главне полуге - контроле над мореузом - без значајних америчких уступака.

Лако је видети зашто би председника могла да привуче могућност преговора. Треба му излаз јер су му готово све опције непривлачне. Могао би да ескалира рат у садашњем облику, али нема гаранција да би то осигурало сигуран пролаз бродова.

Могао би да пошаље копнене трупе, али тиме би прешао политички Рубикон који би подсетио на "вечне ратове" против којих се борио. Опција "TACO" - повлачење и проглашење победе, била она стварна или не - чини се привлачном. Али одустајање би америчке заливске савезнике оставило изложенима бесном и оснаженом Ирану.

Завршетак рата без осигуравања иранских залиха високо обогаћеног урана могао би Техерану једног дана да омогући да крене према нуклеарном оружју и поткопао би Трампово најдоследније оправдање за рат. Председници се често суочавају са кризама без добрих решења, али ретки се нађу у ситуацији тако нерешивој као што је она коју је Трамп сам створио у Ирану.