Водитељка Сузана Манчић одлучила је да направи велику животну промену, продала је стан у центру Београда и привремено се преселила у своју кућу у Великој Моштаници, где борави док уређује нови дом.
Вест о њеном одласку из градске вреве изненадила је многе, а иза ове одлуке, како сама каже, крије се жеља за мирнијим и здравијим начином живота.
У међувремену, Сузана је купила стан на Вождовцу, који тренутно опрема и прилагођава својим потребама.
Фото: АТА имагес/М. П.
- Нисам се за стално преселила у Велику Моштаницу, али ко зна - каже кроз Сузана.
Прочитајте још
Како истиче, иако је годинама била везана за живот у центру, свакодневни стрес, бука и загађење натерали су је да пресече:
- Мислила сам да се никада нећу иселити из центра града, јер ми је све било на дохват руке. Међутим, почело је да ми смета загађење ваздуха, бука и све оно што ме је ограничавало у дотадашњем начину живота. Одлуку сам донела у тренутку. Само сам рекла: „Децо, продајемо стан.“ И тако је и било. Нашли смо нову локацију која је приближно истог квалитета и квадратуре, али са много више мира и тишине. Док се све не заврши и док мајстори не оду, боравим у Моштаници. Када је лепо време - уживам, а и када није, заложим пећ и буде права идила.
Стан у Улици кнеза Милоша, у којем је провела велики део живота, за њу има посебну емотивну вредност:
- Тамо сам провела трећину свог живота. Довољно да схватим колико је то место било посебно, позитивно и пуно успомена. Али док је човек жив, ствара нове приче, па ми ничега није жао. И данас ми се деси да, када кажем "идем кући", кренем у том правцу, па саму себе опоменем: "Манчићка, није ти више кућа тамо." Процес селидбе, како каже, био је изузетно напоран:
- Тренутно опремам нови стан. Најтеже је било спаковати све ствари, направити селекцију и организовати селидбу. Иако сам ангажовала професионалце, стално си у некој акцији. Сваки мишић ме је болео, а од стреса нисам могла да спавам. Преиспитујеш се да ли си све добро урадио, и док трепнеш - већ је свануло. А када су ствари стигле у нови простор, тек је почело распакивање. Још увек нисмо завршили.
Подршка породице није изостала, а њен супруг био је један од главних иницијатора промене:
- Мој супруг је заправо инсистирао да се преселим, да се склоним из центра. Говорио ми је: "Манчић, умрећеш од оног ваздуха." Ја сам му одговарала: "Од тог ваздуха нико још није умро." Ипак, на крају смо се сложили. Дошао је да види стан који сам изабрала - претходно сам му слала снимке и фотографије - и одмах му се допао. Рекао је: "Пакујем кофере, долазим." Боравак у природи јој прија, али доноси и нова искуства на која се тек привикава:
- Заиста ми прија, али када из епицентра Београда дођеш овде и падне мрак, уме да буде помало језиво. Нисмо свесни колико су тишина и мрак јаки док их не осетимо. Ипак, човек се на све навикне. Верујем да живот у природи враћа човека себи и здрављу.
Један од изазова са којим се суочава јесте и недостатак електричне енергије у викендици:
- Та идеја о соларним системима постоји одавно, само никада нисам имала довољно новца за то. Није то нека огромна инвестиција, кућа је мала, нема много потрошача, али лепо је када имаш светло. До сада сам само једном овде преноћила, имала сам пуно фењера и свећа, све сам упалила. Али кад ти нешто падне на под, не видиш јер је мрак. Тако да електричну струју ништа не може да замени.
(Блиц)
БОНУС ВИДЕО:
