Dodaj Nportal kao svoj Google izvor
Победа Северног Вијетнама довела је до уједињења земље под комунистичком влашћу, а евакуација Сајгона остала је упамћена као један од најхаотичнијих и најтрагичнијих тренутака рата, симболизована култном фотографијом укрцавања у хеликоптер.
Позадина и пад Сајгона
Након потписивања Париског мировног споразума 1973. године, којим су се америчке трупе повукле из Вијетнама, Јужни Вијетнам је остао ослабљен. Без значајне војне и финансијске подршке САД, војска Јужног Вијетнама (АРВН) није могла да се одупре све снажнијим офанзивама севера.
Почетком 1975. године, северновијетнамске снаге покренуле су коначну кампању, познату као Пролећна офанзива.
Брзо су заузеле кључне градове, укључујући Хуе и Да Нанг, приближавајући се Сајгону.
Фото: Википедија/Јавно власништво
До краја априла 1975. године, трупе Северног Вијетнама опколиле су престоницу. Влада Јужног Вијетнама била је у расулу, а председник Нгујен Ван Тхиеу поднео је оставку и побегао из земље.
Прочитајте још
Паника је завладала градом док су становници и страни држављани очајнички тражили начин да напусте земљу.
Америчка влада, свесна неизбежног пада, покренула је операцију "Frequent Wind", највећу хеликоптерску евакуацију у историји.
Фото: Википедија/Јавно власништво
Операција "Frequent Wind" ("Чести ветар") и евакуација
Операција је започела 29. априла 1975. године. Америчка амбасада у Сајгону постала је центар евакуације, где су хиљаде људи — укључујући америчко особље, вијетнамске савезнике и њихове породице — чекале спас.
Хеликоптери су непрестано слетали и узлетали, превозећи људе на америчке бродове у Јужнокинеском мору.
Сцене хаоса биле су свуда: масе су се гурале на капијама амбасаде, док су неки покушавали да прескоче зидове или уђу силом.
Фото: Википедија/Јавно власништво
Евакуација је била опасна и сложена. Док су се снаге Северног Вијетнама приближавале, противваздушна ватра угрожавала је летелице. Упркос изазовима, операција је била изузетно успешна – евакуисано је више од 7.000 људи у само 24 сата.
Фото: Википедија/Јавно власништво
Ипак, многи вијетнамски савезници, који су годинама радили са Американцима, остали су заробљени, суочени са неизвесном судбином под новим режимом.
Фото: Википедија/Јавно власништво
Симбол пораза: Фотографија Хуберта ван Еса
Један од најпознатијих симбола пада Сајгона је фотографија коју је 29. априла 1975. снимио холандски фотограф Хуберт ван Ес. На слици се види група људи како се укрцава у хеликоптер на крову зграде у центру града. Иако се често погрешно верује да је то била зграда америчке амбасаде, заправо је реч о стамбеној згради у власништву ЦИА-е, познатој као Pitman апартмани, на адреси Гиа Лонг 22.
Фото: Википедија/Јавно власништво
Фотографија приказује уске мердевине које воде до хеликоптера UH-1 Huey, док се цивили, укључујући жене и децу, очајнички пењу. Хеликоптер, преоптерећен, једва је могао да прими све присутне.
Ова слика постала је снажан симбол америчког пораза у Вијетнаму и очаја оних који су бежали од надолазеће комунистичке власти.
Ван Ес је фотографију направио са балкона оближње зграде користећи телеобјектив, схвативши одмах да сведочи историјском тренутку.
Фото: Википедија/Јавно власништво
Последице и наслеђе
Пад Сајгона означио је крај рата и почетак новог поглавља. Северни Вијетнам је прогласио победу, а земља је 1976. године службено уједињена као Социјалистичка Република Вијетнам.
Многи Јужновијетнамци који нису успели да оду суочили су се са прогоном, затвором или "камповима за реедукацију". Стотине хиљада људи побегло је из земље као "људи из чамаца" у годинама након рата, често под изузетно опасним и нехуманим условима.
БОНУС ВИДЕО
