Према закону, Москва ће имати законско право да шаље трупе у иностранство како би заштитила руске грађане који су ухапшени, под истрагом, којима се суди или су на било који начин злостављани од стране страних држава, међународних судова и организација којима Русија не припада.

- Западно правосуђе претворило се у репресивну машину за сузбијање одлука које се не слажу са онима које намећу европски званичници. У тим околностима важно је учинити све како бисмо заштитили наше грађане у иностранству - рекао је Вјачеслав Володин, председник руске Државне думе.

Путин има 14 дана да потпише закон, пише Политико.

Фото: Gavriil Grigorov/AFP/Profimedia

 

Ове године, разне европске обавештајне агенције означиле су Русију као директну претњу Западу и НАТО-у. Одбрамбени званичници и законодавци ЕУ страхују да би Кремљ могао следећих годину или две сматрати идеалним временом за тестирање преданости Запада војном савезу.

Тај прозор ће остати све док је Доналд Трамп у Белој кући, а Европа још није ојачала своје војне капацитете, према речима тројице политичара ЕУ директно упознатих са расправама, које је Политико интервјуисао раније овог месеца.

Фото: MediaPunch/BACKGRID/Backgrid USA/Profimedia

 

Москва је делимично оправдала рат у Украјини потребом заштите руског народа у тој земљи, као и заштите Украјинаца руског говорног подручја, које сматра сународницима.

Кремљ је тврдио да Кијев годинама крши њихова права те и даље захтева враћање руског језика и руске цркве на државни ниво у Украјини као део било каквог мировног споразума.

Фото: Depositphotos/Krasnevsky

 

Прошлог месеца украјински председник Володимир Зеленски упозорио је да би балтичке земље могле постати следећа мета Москве ако Украјина не добије довољну подршку, упозорење које је Естонија касније одбацила.

БОНУС ВИДЕО