Према закону, Москва ће имати законско право да шаље трупе у иностранство како би заштитила руске грађане који су ухапшени, под истрагом, којима се суди или су на било који начин злостављани од стране страних држава, међународних судова и организација којима Русија не припада.
- Западно правосуђе претворило се у репресивну машину за сузбијање одлука које се не слажу са онима које намећу европски званичници. У тим околностима важно је учинити све како бисмо заштитили наше грађане у иностранству - рекао је Вјачеслав Володин, председник руске Државне думе.
Путин има 14 дана да потпише закон, пише Политико.
Фото: Gavriil Grigorov/AFP/Profimedia
Ове године, разне европске обавештајне агенције означиле су Русију као директну претњу Западу и НАТО-у. Одбрамбени званичници и законодавци ЕУ страхују да би Кремљ могао следећих годину или две сматрати идеалним временом за тестирање преданости Запада војном савезу.
Тај прозор ће остати све док је Доналд Трамп у Белој кући, а Европа још није ојачала своје војне капацитете, према речима тројице политичара ЕУ директно упознатих са расправама, које је Политико интервјуисао раније овог месеца.
Прочитајте још
Фото: MediaPunch/BACKGRID/Backgrid USA/Profimedia
Москва је делимично оправдала рат у Украјини потребом заштите руског народа у тој земљи, као и заштите Украјинаца руског говорног подручја, које сматра сународницима.
Кремљ је тврдио да Кијев годинама крши њихова права те и даље захтева враћање руског језика и руске цркве на државни ниво у Украјини као део било каквог мировног споразума.
Фото: Depositphotos/Krasnevsky
Прошлог месеца украјински председник Володимир Зеленски упозорио је да би балтичке земље могле постати следећа мета Москве ако Украјина не добије довољну подршку, упозорење које је Естонија касније одбацила.