Бизмарк је у тренутку поринућа био симбол немачке војне моћи. Огроман, тешко оклопљен и наоружан топовима калибра 380 милиметара, сматран је једним од најопаснијих бојних бродова свог времена. Адолф Хитлер и нацистички врх веровали су да би такви бродови могли озбиљно да угрозе британску контролу Атлантика и пресеку линије снабдевања којима су на Британска острва стизале храна, гориво и оружје.

Потера која је шокирала Британце

Бизмарк је у мају 1941. кренуо у своју прву велику операцију заједно са тешком крстарицом Принц Еуген. Циљ је био нападање савезничких трговачких конвоја у Атлантику. Међутим, британска морнарица брзо је открила немачку ескадру и покренула масовну потеру.

Кључни тренутак догодио се 24. маја у Данском пролазу између Гренланда и Исланда. Тамо је дошло до сукоба између немачких и британских бродова, укључујући легендарни британски бојни крсташ ХМС Худ, понос Краљевске морнарице.

Фото: Википедија/Јавно власништво

ХМС Худ

У једној од најпознатијих поморских сцена рата, Бизмарк је погодио Худ у спремиште муниције. Уследила је огромна експлозија након које је британски брод потонуо за само неколико минута. Од више од 1400 чланова посаде преживела су само тројица морнара.

Уништење Худа изазвало је шок и бес у Великој Британији.

Фото: Википедија/Јавно власништво

 

Винстон Черчил тада је издао славно наређење: „Потопите Бизмарк!

Фото: Википедија/Јавно власништво

 

Авиони онеспособљивали немачког дива

Након битке, Бизмарк је био оштећен и покушао је да се пробије према окупираној Француској ради поправке. Британци су данима организовали велику потрагу у којој су учествовали бојни бродови, разарачи, крстарице и извиђачки авиони.

Фото: Википедија/Јавно власништво

Торпедни бомбардери „Свордфиш“ ударне групе припремају се на палуби брода ХМС Викторијус.

Пресудан тренутак догодио се 26. маја када су застарели британски торпедни авиони Сабљарка (Свордфиш) са носача авиона ХМС Арк Ројал успели да погоде Бизмарков кормиларски систем. Торпедо је заглавило кормило, па је немачки брод изгубио могућност нормалног маневрисања.

То је практично значило крај. Током ноћи британски бродови су се приближавали оштећеном Бизмарку, а ујутру 27. маја почео је завршни напад.

Фото: Википедија/Јавно власништво

преживели са Бизмарка

Последња битка Бизмарка

Британски бојни бродови ХМС Краљ Џорџ V и ХМС Родни отворили су снажну паљбу. Бизмарк је узвраћао, али је због оштећења и бројних погодака постепено претворен у горућу олупину.

Након вишечасовног бомбардовања, немачки брод више није могао да пружа озбиљан отпор. Историчари се и данас делимично споре око тога да ли је Бизмарк коначно потонуо искључиво због британске паљбе или га је немачка посада сама потопила отварањем вентила како брод не би пао непријатељу у руке. Највероватније је комбинација оба фактора довела до његовог краја.

 

Од више од 2200 чланова посаде преживело их је само нешто више од стотину. Већина морнара нестала је у леденом Атлантику.

Симбол поморског рата

Потапање Бизмарка постало је једна од најпознатијих епизода Другог светског рата. Битка је показала колико су се поморско ратовање и технологија брзо мењали. Иако су големи бојни бродови деценијама сматрани краљевима мора, управо је напад релативно спорих торпедних авиона одиграо кључну улогу у уништењу једног од најмоћнијих бродова на свету.

Олупина Бизмарка пронађена је тек 1989. године на дубини од готово 4.800 метара захваљујући експедицији познатог океанографа Роберта Балара, човека који је неколико година раније пронашао и олупину РМС Титаника.

БОНУС ВИДЕО: