Dodaj Nportal kao svoj Google izvor
Високопритисни систем који метеоролози називају „топлотном куполом" стоји непомично над западном Европом и блокира долазак хладнијих атлантских маса, задржавајући суви и врући ваздух данима на истом месту.
- Небо је отворено, нема облака. То је стабилна маса ваздуха која спушта топли ваздух према површини и односи влажни ваздух па ваздух није само топао, већ је и изразито сув - објаснила је Мери Бурк, професорка географије на Тринити колеџу у Даблину.
Велика Британија је у понедељак забележила најтоплији мајски дан откако постоје национална мерења. Термометар у лондонском Кју Гарденсу показао је 34,8°C, срушивши рекорд од 32,8°C који је стајао од 1922. године.
Француска је истога дана забележила најтоплији мајски дан у целокупној историји мерења, са температурама између 33°C и 36°C широм земље, док се у Ирској рекорд попео на 28,8 степени.
У Португалу је било 40°C, а у Шпанији се до краја недеље очекује врхунац од 38°C.
Прочитајте још
Фото: Mohammed Sohail Khan/Alamy/Profimedia
Италија је увела забране рада на отвореном у најтоплијем делу дана, између 12.30 и 16.00 часова, мере које се у претходним годинама нису уводиле пре јуна. У Немачкој и делу Балкана температуре су премашиле 30 степени, а Белгија се припрема за сопствене рекорде до викенда. Талас врућина већ има смртних жртава.
У Паризу је у недељу мушкарац преминуо током трке на 10 километара, а десеторица тркача хоспитализована су у критичном стању.
Према подацима ЦНН-а, широм Европе забележено је најмање седам смрти директно или индиректно повезаних са врућином, укључујући најмање пет случајева утапања. Плаже на југозападу Француске пуниле су се раније него иначе, а пољопривредници извештавају о убрзаној жетви. Француски премијер Себастијен Лекорну сазвао је за четвртак кризни састанак са кључним министрима ради координације владиних мера.
Фото: Depositphotos/mathes
Европа се загрева степен више од осталих
Но, оно што метеорологе и климатологе посебно забрињава није сам талас врућина, него шири контекст. Европа је континент који се најбрже загрева. И док је Земља од прединдустријског доба постала топлија за просечних 1,4°C, Европа је топлија за 2,4°C, према подацима ЕУ климатске службе Коперникус. Стопа загревања није једнака широм континента: источна и југоисточна Европа те Алпи загревају се за 0,5°C до 1°C по деценији, док западна Европа бележи нешто спорији раст од 0,2°C до 0,5°C по деценији. На самом врху те листе налази се норвешки арктички архипелаг Свалбард, једно од места која се најбрже загревају на Земљи, са порастом од чак 1,5°C до 2°C по деценији.
Иза те разлике у односу на остатак планете стоји неколико механизама који се међусобно појачавају. Европа је географски повезана са Арктиком, који се загрева још брже, већ 3,2°C изнад прединдустријског нивоа. Како се арктички лед топи, открива тамне површине мора и копна које апсорбују сунчеву топлоту уместо да је одбијају назад у свемир, што је процес познат као "албедо ефекат", преноси Вечерњи.
Фото: Depositphotos/galitskaya
- Како се морски лед топи, долази до веће апсорпције топлоте, што заузврат додатно загрева воду и топи још више леда - објаснио је Бен Кларк, истраживач екстремних временских појава на Империјал колеџу у Лондону. Исти процес одвија се и у европским планинским пределима и низијама, где је снежни покривач зими све тањи, излажући тамно тло које упија топлоту уместо да је рефлектује.
Смањење аеросола
Додатан, помало неочекиван допринос долази од побољшања квалитета ваздуха. Строжи европски прописи смањили су од 1980-их емисије аеросола, ситних честица које лебде у атмосфери. Уз све своје добро познате штетне ефекте на здравље респираторног система, аеросоли су имали и ефекат хлађења, одбијајући сунчеву светлост и чинећи облаке рефлективнијим. Њиховим смањењем више сунчевог зрачења допире до површине.
- Док је смањење загађења ваздуха изузетно важно за здравље, оно такође повећава сунчево зрачење на површини - рекао је Кларк. Слична динамика недавно је уочена и на глобалном нивоу – међународни прописи који од 2020. ограничавају емисије сумпор-диоксида из бродског горива смањили су још један извор аеросола у атмосфери, што је према неким истраживачима додатно убрзало глобално загревање у последњих неколико година.
Фото: Depositphotos/Maridav
Тај збир фактора одражава се у глобалним статистикама. Година 2025. била је трећа најтоплија у историји мерења, а последњих једанаест година су редом најтоплије икад забележене. По први пут, глобалне температуре су три узастопне године у просеку премашиле границу од 1,5°C изнад прединдустријског доба – границу коју је Париски споразум из 2015. поставио као циљ који се не сме прекорачити. Око 770 милиона људи широм света доживело је 2025. рекордно топле годишње услове на местима где живе, док нигде није забележена рекордно хладна годишња температура.
Коперникус упозорава да би граница од 1,5°C могла бити трајно досегнута до краја ове деценије, више од деценије раније него што се првобитно предвиђало. Напорима за смањење емисија додатни ударац задало је и повлачење Сједињених Држава, другог највећег светског загађивача, из темељног УН-овог климатског споразума.
Ново нормално
- Температуре расту. Сигурно ћемо видети нове рекорде. Није толико важно хоће ли то бити 2026., 2027. или 2028. Смер кретања је врло, врло јасан - рекао је Карло Буонтемпо, директор Коперникове службе за климатске промене. Његова служба је упозорила да догађаји попут овонедељног таласа врућина, који је још недавно био статистичка реткост, постају све учесталији – оно што је некада био догађај који се дешава једном у сто година, сада се према неким проценама понавља сваких тридесет година или чак чешће.
Британски климатски саветници су прошле недеље упозорили владу да је земља "изграђена за климу која више не постоји" и затражили прилагођавање инфраструктуре, од школа и болница до саобраћајних мрежа, за топлију планету. Метеоролог Мет Офиса Грег Дјухерст описао је овогодишњи талас врућина као "добар показатељ климатских промена у акцији" и додао да овакви догађаји све више постају „нова норма" коју виде и они који негирају климатске промене.
БОНУС ВИДЕО:
