ЕУ гиганти у рату око ловца! Упитан пројекат од 100милијарди

Све у свему: европски највећи одбрамбени пројекат сада би могао да заврши са два одвојена авиона.

Ербас (Airbus), који заступа немачку и шпанску страну програма Future Combat Air System (FCAS), на упит Дојче велеа (DW) одговара како је спреман "на реорганизацију програма" након година политичких и индустријских спорова.

То би могло да укључује решење са два авиона у којем би Француска и Немачка развијале одвојене борбене авионе. Сарадња ће остати, али првенствено на дроновима, сензорима и дигиталним системима који у реалном времену повезују бојиште. Јер основно питање сеже још и дубље од самих националних интереса: према искуствима савременог бојишта, колико је још уопште важан сам борбени авион у арсеналима будућих армија? Ипак, већ и признање како би ипак могла да настану два авиона је велики заокрет за пројекат који се некад представљао као симбол француско‑немачког војног јединства, пише Дојче веле.

Може ли се још спасити FCAS?

- Владе Француске, Немачке и Шпаније настављају разговоре како би се одлучило шта даље у пројекту FCAS - рекао је портпарол Ербаса за DW. Главни директор Ербаса Гијом Фори је уверен како и даље има смисла шири програм, чак и ако је блокиран борбени авион у његовом средишту.

- Застој једне компоненте не сме да угрози целу будућност ове европске способности у високој технологији - рекао је Фори. Ербас може да живи са решењем са два авиона, ако тако одлуче владе. Али није споран само авион, него се намеће питање: могу ли највеће европске силе још увек заједнички да развијају велике системе наоружања?

Фото: NICOLAS MESSYASZ/Sipa Press/Profimedia

Како је настао тај пројекат?

Након дуге традиције сарадње започете још у седамдесетим годинама и авионом Алфаџет, FCAS су 2017. покренуле Француска и Немачка, а касније се придружила и Шпанија. Пројекат вредан око 100 милијарди евра требало би да до око 2040. године донесе борбени систем шесте генерације. Програм далеко надзилази сам борбени авион. Укључује и дронове, беспилотне летелице за пратњу, моторе те "борбени облак" који у реалном времену повезује авионе, сензоре и податке са бојишта.

Ипак, управо је борбени авион постао главни извор сукоба већ и због циљева које он мора моћи да испуњава. Француска жели да будући авион може да делује са носача авиона и да носи нуклеарно оружје. Немачка – која није нуклеарна сила нити има носаче – нема такве захтеве. Берлин је већ одлучио да купи америчке ловце Ф‑35 за НАТО мисије повезане са нуклеарним одвраћањем.

 

 

Недавно је и немачки канцелар Фридрих Мерц јавно признао те разлике. А ако се те разлике не успеју "ставити под исти капут", онда и читав пројекат још једва има смисла.

Где ће бити радна места?

Политички спор произилази и из индустријског: Дасо Авиејшн, француски произвођач борбеног авиона Рафал, жели јасно вођство над новим авионом. Ербас Дифенс енд Спејс заступа немачке и шпанске интересе и тражи већу улогу. Резултат је дуготрајан спор око вођства, расподеле посла и преноса технологије. Није било битних помака нити након више покушаја посредовања.

Ербас сада даје наслутити да би решење могло бити да се престане са покушајима да се сви захтеви "угурају" у један авион, јер су и захтеви данашњег бојишта битно другачији него што су били још пре десетак година. За многе војне стручњаке најважнији део FCAS‑а можда више није сам авион, него мрежна повезаност свих оружаних система на фронту.

"Борбени облак" – дигитални систем који повезује авионе, дронове, сензоре и оружје на копну, у ваздуху и на води – све се више сматра подручјем у којем европска сарадња још има смисла. Стручњак за одбрану Кристијан Мелинг рекао је за ДВ да је тај систем важан јер Европа у том подручју и даље увелико зависи од САД. Други стручњаци сматрају да би развој дронова, софтвера и мрежног повезивања бојишта могао да се настави чак и ако се пројекат борбеног авиона подели или смањи. То не би био политички успех као некакав заједнички авион, али би могло да спречи потпуни распад FCAS‑а.

Фото: Mohammed Sohail Khan/Alamy/Profimedia

А шта је са европским "супертенком"?

Проблеми око FCAS‑а сада се преливају и на други кључни француско‑немачки пројекат: Main Ground Combat System (MGCS). А док је Немачка још донекле била спремна да призна Француској више искуства у борбеним авионима, Француска је морала да прихвати и чињеницу како ту Немачка има боље карте. MGCS би требало да замени немачки Леопард 2, али пре свега Француска хитно треба наследника за свој тенк Леклер. Покренут је заједно са FCAS‑ом 2017. године као део ширег политичког договора између Париза и Берлина.

Подела је била јасна: Француска води развој борбеног авиона преко Дасоа, а Немачка развој тенка захваљујући својој индустрији оклопних возила. Намера није била само произвести оружје, него повезати две највеће европске војне силе.

Фото: Anatolii STEPANOV/AFP/Profimedia

Међутим, тај договор се сад клима: ако буде промена код борбеног авиона, онда би могао да се наруши и однос снага на којем почива нови тенк. А и тај пројекат увек изнова запиње: сад пак немачка компанија Рајнметал тврди како његов нови тенк Пантер већ јесте тенк будућности и како заправо нема неке велике потребе тражити и развијати нешто још новије.

Ипак, политика Француске и Немачке је 2024. договорила наставак следеће фазе, али се не очекује да ће систем ући у употребу пре око 2040. године.

 

 

Тест за европску одбрамбену индустрију

Руска агресија на Украјину подстакла је европске владе да више одвајају за сопствену одбрану, а видело се и да није добра ни толика зависност од САД. Од тада ЕУ позива на заједничку набавку оружја и јачање европске одбрамбене индустрије.

Фото: Depositphotos/franckito

Ипак, проблеми око FCAS‑а показују колико је ту амбицију тешко спровести у пракси. Аналитичари института Карнеги упозоравају да би исход FCAS‑а могао дугорочно да обликује европску одбрамбену сарадњу. Ако пројекат пропадне, владе би убудуће могле бити знатно опрезније при покретању овако великих мултинационалних програма.

БОНУС ВИДЕО: