Dodaj Nportal kao svoj Google izvor
Sve u svemu: evropski najveći odbrambeni projekat sada bi mogao da završi sa dva odvojena aviona.
Erbas (Airbus), koji zastupa nemačku i špansku stranu programa Future Combat Air System (FCAS), na upit Dojče velea (DW) odgovara kako je spreman "na reorganizaciju programa" nakon godina političkih i industrijskih sporova.
To bi moglo da uključuje rešenje sa dva aviona u kojem bi Francuska i Nemačka razvijale odvojene borbene avione. Saradnja će ostati, ali prvenstveno na dronovima, senzorima i digitalnim sistemima koji u realnom vremenu povezuju bojište. Jer osnovno pitanje seže još i dublje od samih nacionalnih interesa: prema iskustvima savremenog bojišta, koliko je još uopšte važan sam borbeni avion u arsenalima budućih armija? Ipak, već i priznanje kako bi ipak mogla da nastanu dva aviona je veliki zaokret za projekat koji se nekad predstavljao kao simbol francusko‑nemačkog vojnog jedinstva, piše Dojče vele.
Može li se još spasiti FCAS?
- Vlade Francuske, Nemačke i Španije nastavljaju razgovore kako bi se odlučilo šta dalje u projektu FCAS - rekao je portparol Erbasa za DW. Glavni direktor Erbasa Gijom Fori je uveren kako i dalje ima smisla širi program, čak i ako je blokiran borbeni avion u njegovom središtu.
- Zastoj jedne komponente ne sme da ugrozi celu budućnost ove evropske sposobnosti u visokoj tehnologiji - rekao je Fori. Erbas može da živi sa rešenjem sa dva aviona, ako tako odluče vlade. Ali nije sporan samo avion, nego se nameće pitanje: mogu li najveće evropske sile još uvek zajednički da razvijaju velike sisteme naoružanja?
Pročitajte još
Foto: NICOLAS MESSYASZ/Sipa Press/Profimedia
Kako je nastao taj projekat?
Nakon duge tradicije saradnje započete još u sedamdesetim godinama i avionom Alfadžet, FCAS su 2017. pokrenule Francuska i Nemačka, a kasnije se pridružila i Španija. Projekat vredan oko 100 milijardi evra trebalo bi da do oko 2040. godine donese borbeni sistem šeste generacije. Program daleko nadzilazi sam borbeni avion. Uključuje i dronove, bespilotne letelice za pratnju, motore te "borbeni oblak" koji u realnom vremenu povezuje avione, senzore i podatke sa bojišta.
Ipak, upravo je borbeni avion postao glavni izvor sukoba već i zbog ciljeva koje on mora moći da ispunjava. Francuska želi da budući avion može da deluje sa nosača aviona i da nosi nuklearno oružje. Nemačka – koja nije nuklearna sila niti ima nosače – nema takve zahteve. Berlin je već odlučio da kupi američke lovce F‑35 za NATO misije povezane sa nuklearnim odvraćanjem.
Nedavno je i nemački kancelar Fridrih Merc javno priznao te razlike. A ako se te razlike ne uspeju "staviti pod isti kaput", onda i čitav projekat još jedva ima smisla.
Gde će biti radna mesta?
Politički spor proizilazi i iz industrijskog: Daso Aviejšn, francuski proizvođač borbenog aviona Rafal, želi jasno vođstvo nad novim avionom. Erbas Difens end Spejs zastupa nemačke i španske interese i traži veću ulogu. Rezultat je dugotrajan spor oko vođstva, raspodele posla i prenosa tehnologije. Nije bilo bitnih pomaka niti nakon više pokušaja posredovanja.
Erbas sada daje naslutiti da bi rešenje moglo biti da se prestane sa pokušajima da se svi zahtevi "uguraju" u jedan avion, jer su i zahtevi današnjeg bojišta bitno drugačiji nego što su bili još pre desetak godina. Za mnoge vojne stručnjake najvažniji deo FCAS‑a možda više nije sam avion, nego mrežna povezanost svih oružanih sistema na frontu.
"Borbeni oblak" – digitalni sistem koji povezuje avione, dronove, senzore i oružje na kopnu, u vazduhu i na vodi – sve se više smatra područjem u kojem evropska saradnja još ima smisla. Stručnjak za odbranu Kristijan Meling rekao je za DV da je taj sistem važan jer Evropa u tom području i dalje uveliko zavisi od SAD. Drugi stručnjaci smatraju da bi razvoj dronova, softvera i mrežnog povezivanja bojišta mogao da se nastavi čak i ako se projekat borbenog aviona podeli ili smanji. To ne bi bio politički uspeh kao nekakav zajednički avion, ali bi moglo da spreči potpuni raspad FCAS‑a.
Foto: Mohammed Sohail Khan/Alamy/Profimedia
A šta je sa evropskim "supertenkom"?
Problemi oko FCAS‑a sada se prelivaju i na drugi ključni francusko‑nemački projekat: Main Ground Combat System (MGCS). A dok je Nemačka još donekle bila spremna da prizna Francuskoj više iskustva u borbenim avionima, Francuska je morala da prihvati i činjenicu kako tu Nemačka ima bolje karte. MGCS bi trebalo da zameni nemački Leopard 2, ali pre svega Francuska hitno treba naslednika za svoj tenk Lekler. Pokrenut je zajedno sa FCAS‑om 2017. godine kao deo šireg političkog dogovora između Pariza i Berlina.
Podela je bila jasna: Francuska vodi razvoj borbenog aviona preko Dasoa, a Nemačka razvoj tenka zahvaljujući svojoj industriji oklopnih vozila. Namera nije bila samo proizvesti oružje, nego povezati dve najveće evropske vojne sile.
Foto: Anatolii STEPANOV/AFP/Profimedia
Međutim, taj dogovor se sad klima: ako bude promena kod borbenog aviona, onda bi mogao da se naruši i odnos snaga na kojem počiva novi tenk. A i taj projekat uvek iznova zapinje: sad pak nemačka kompanija Rajnmetal tvrdi kako njegov novi tenk Panter već jeste tenk budućnosti i kako zapravo nema neke velike potrebe tražiti i razvijati nešto još novije.
Ipak, politika Francuske i Nemačke je 2024. dogovorila nastavak sledeće faze, ali se ne očekuje da će sistem ući u upotrebu pre oko 2040. godine.
Test za evropsku odbrambenu industriju
Ruska agresija na Ukrajinu podstakla je evropske vlade da više odvajaju za sopstvenu odbranu, a videlo se i da nije dobra ni tolika zavisnost od SAD. Od tada EU poziva na zajedničku nabavku oružja i jačanje evropske odbrambene industrije.
Foto: Depositphotos/franckito
Ipak, problemi oko FCAS‑a pokazuju koliko je tu ambiciju teško sprovesti u praksi. Analitičari instituta Karnegi upozoravaju da bi ishod FCAS‑a mogao dugoročno da oblikuje evropsku odbrambenu saradnju. Ako projekat propadne, vlade bi ubuduće mogle biti znatno opreznije pri pokretanju ovako velikih multinacionalnih programa.
BONUS VIDEO:
