Dodaj Nportal kao svoj Google izvor
Predsednik je već pominjao mogućnost invazije na ostrvo nakon što ekonomski i politički pritisak nije uspeo da sruši komunističku vlast. Ipak, velika prisutnost američke mornarice u regionu, najveća izvan Bliskog istoka, omogućila bi Sjedinjenim Državama trenutnu akciju.
Tako raspoređena vojna sredstva otvaraju prostor za različite scenarije, od zauzimanja državnog vrha po uzoru na hvatanje bivšeg venecuelanskog predsednika Nikolasa Madura, do preciznih vojnih udara. Time se otvara i mogućnost da se SAD uključi u treći međunarodni sukob tokom Trampove administracije.
Kuba je "u velikim problemima", izjavio je državni sekretar Marko Rubio u sredu tokom sastanka celog Kabineta.
- Imati propalu državu 145 kilometara od naše obale pretnja je nacionalnoj bezbednosti Sjedinjenih Država.
Foto: Andrew Medichini/AFP/Profimedia
Pomorska flota u regionu nešto je manja nego u januaru, kada je SAD zarobio Madura. Ipak, nosač aviona USS Nimic uplovio je u Karipsko more u maju, zajedno sa nekoliko razarača i krstarica opremljenih vođenim projektilima koji mogu da izvode precizne udare na kopnene ciljeve. Mesecima oko Kube kruže i američki dronovi i izviđački avioni, pokazuju podaci sa stranica za praćenje letova.
Pročitajte još
Amfibijski brodovi USS Kirsadž i njihova pratnja, koji prevoze 2.500 marinaca, nalaze se uz obalu Virdžinije i pripremaju se za novu misiju, a mogli bi da zamene deo brodova koji se vraćaju kući. Takvo gomilanje snaga pruža Pentagonu niz vojnih opcija, iako bi za veliku kopnenu invaziju bile potrebne dodatne jedinice, piše Politiko.
USS Nimic stigao je u region istog dana kada je SAD podigao optužnicu protiv bivšeg predsednika Raula Kastra, što se tumači kao javna demonstracija sile.
Foto: Operation 2022/Alamy/Profimedia
- Nimic je onde verovatno prvenstveno radi zastrašivanja, iako bi mogao biti korišćen i u vojnoj operaciji ako bude potrebn - rekao je Mark Kansijan, bivši zvaničnik Pentagona i sadašnji analitičar Centra za strateške i međunarodne studije.
Prema njegovim rečima, brod bi zajedno sa borbenim avionima smeštenim na Floridi i u Portoriku verovatno imao važnu ulogu u eventualnoj vojnoj operaciji protiv Kube.
- Mogući su vazdušni udari za uništavanje njihove protivvazdušne odbrane kako bi se omogućile šire vazdušne operacije ili možda eliminacija njihovog vođstva s idejom uspostavljanja odnosa kakve imamo sa Venecuelom. Raul Kastro bio bi njihova prva meta - rekao je.
Foto: ERNESTO BENAVIDES/AFP/Profimedia
Ipak, administracija je pod pritiskom vremena. Mnogi od najvećih ratnih brodova raspoređenih tokom leta približavaju se desetom mesecu na moru, što je znatno duže od uobičajenih šest do sedam meseci. To izaziva zabrinutost među odbrambenim zvaničnicima zbog preopterećenosti posada, ali i dodatno opterećuje mornaricu koja istovremeno sprovodi blokadu iranskih brodova u Arapskom zalivu.
- Ovakva uzastopna duga raspoređivanja s vremenom će ostaviti posledice - rekao je jedan odbrambeni zvaničnik koji je želeo da ostane anoniman kako bi mogao otvoreno da govori o vojnim operacijama.
- Držati ih toliko dugo na terenu dugoročno stvara više problema kada je reč o remontu i popravci tih brodova nakon povratka kući.
Dugotrajne misije dolaze nakon rekordne 11-mesečne misije nosača aviona USS DŽerald R. Ford, koja je završena ovog meseca nakon plovidbe od Evrope do Kariba zbog operacije protiv Madura, a potom i do Bliskog istoka tokom rata sa Iranom.
Foto: TheImageDirect.com/The Image Direct/Profimedia
I USS Nimic trenutno je na produženoj misiji koja je trebalo da bude poslednja u njegovoj 50-godišnjoj službi. Brod je prvobitno trebalo da uplovi u Norfolk u Virdžiniji radi uklanjanja nuklearnih pogonskih sistema, no mornarica mu je produžila službu do 2027. godine. Amfibijski brodovi USS Ivo DŽima i USS Fort Loderdejl takođe su ostali na moru od leta, iako je Marinski korpus u sredu objavio da će se sledeće nedelje vratiti u Norfolk.
Ipak, ovako duga raspoređivanja ostavljaju posledice na posade i marince koji su očekivali uobičajenu rotaciju, a sada su tamo mesecima nakon planiranog povratka kući.
Foto: Mubin Ferdous/Alamy/Profimedia
- Niko se ne prijavljuje očekujući lagan život i svi znaju da je svako raspoređivanje neizvesno - rekao je penzionisani oficir Marinskog korpusa DŽo Plenzler.
- Ali kada se misije ovako produžuju i deluju potpuno otvoreno bez jasnog kraja, to počinje da utiče na zadržavanje ljudi u službi - kaže oficir.
BONUS VIDEO:
