Makronova trka s vremenom: Nudi Evropi nuklearni kišobran, ne želi da zavisi od Trampa - dramatičan govor, Francuska to nije uradila 65leta

- Da bismo bili slobodni, moramo biti opasni. A da bismo bili opasni, moramo biti snažni - rekao je Makron u velikoj prostoriji baze Il Long, koju je nazvao „katedralom francuskog suvereniteta”.

Makronov plan, koji nazivaju „prednjim odvraćanjem”, sastoji se od nekoliko ključnih ideja. Prema tom planu, britanske i francuske nuklearne podmornice nastaviće stalno da patroliraju Atlantikom. Istovremeno, francuski borbeni avioni Rafal, opremljeni taktičkim nuklearnim oružjem, tajno će se rotirati po bazama širom Evrope i sprovoditi zajedničke vežbe sa saveznicima.

Vladimir Putin već godinama preti evropskim prestonicama nuklearnim oružjem, a taktičke nuklearne rakete rasporedio je uz samu granicu Evrope, u ruskoj enklavi Kalinjingrad na Baltiku i u Belorusiji, tik uz Poljsku i Litvaniju.

To su sistemi koji mogu da dosegnu Berlin, Varšavu ili Pariz za nekoliko minuta, piše britanski Telegraf.

Istovremeno, Donald Tramp dovodi u pitanje američku predanost NATO-u. Evropa se 75 godina oslanjala na američki nuklearni kišobran, a sada, prvi put, ozbiljno razmatra šta bi se dogodilo da tog kišobrana više nema.

Pročitajte još

Sve spremno za udar na Kubu? Čeka se još samo Trampov znak

10:50

"Tramp" neće biti zaklan! Pošteđen bivo s frizom lidera SAD

10:10

"NATO bombardovanje '99 otvorilo vrata haosu u svetu"

19:16

Zelenski pred najtežom odlukom:Kriza u Ukrajini na vrhunacu

10:30

- Shvatili smo da je oslanjanje isključivo na SAD za sopstvenu bezbednost bilo glupo - rekao je Vilijam Alberk, bivši direktor NATO odseka za neširenje nuklearnog oružja.

- Odgovor je izgradnja sopstvenog odvraćanja.

Šta se konkretno menja?

Makron je zamislio da, čak i ako Tramp povuče Ameriku iz NATO-a, Putin mora da računa da napad na bilo koju evropsku zemlju može izazvati francuski nuklearni odgovor.

Nakon godinu dana diplomatskog rada, sve više evropskih zemalja prihvata Makronovu ponudu. Britanija i Francuska potpisale su sporazum o koordinaciji nuklearnih kapaciteta još u julu prošle godine. Slični sporazumi sklopljeni su sa Poljskom i Nemačkom.

Holandija, Belgija, Grčka, Švedska i Danska takođe su spremne da se pridruže inicijativi koja predviđa zajedničke vežbe i raspoređivanje Rafala na njihovim teritorijama. Čak je i češki premijer Andrej Babiš, koji je na izborima nastupao sa proruskim programom, naznačio volju za učešćem.

Makronu je stigla podrška iz Berlina.

- Evropske države počinju da raspravljaju o ideji zajedničkog nuklearnog kišobrana koji bi nadopunio postojeće bezbednosne aranžmane sa SAD - rekao je nemački kancelar Fridrih Merc, iako je Nemačkoj zabranjen razvoj sopstvenog nuklearnog oružja prema takozvanom sporazumu „Četiri plus dva”, koji je otvorio put ponovnom ujedinjenju zemlje 1990, i prema sporazumu o neširenju nuklearnog oružja, koji je Nemačka potpisala 1969. godine.

Ipak, Merc je dodao da nemačke ugovorne obaveze ne sprečavaju raspravu o zajedničkim rešenjima sa partnerima, uključujući Veliku Britaniju i Francusku, jedine evropske sile koje imaju nuklearni arsenal.

Španija i Italija zasad su odbile.

Šta Francuska ima u arsenalu?

Rafali su opremljeni raketama ASMP-A (ASMP-A), nadzvučnim projektilima dometa oko 550 kilometara, koji nose nuklearnu bojevu glavu od 300 kilotona. Francuska uvodi i nadograđenu verziju sa dometom od oko 1.200 kilometara, a razvija i hipersoničnu raketu ASN4G (ASN4G), koja će leteti brzinama između 7 i 10 maha, kompatibilnu sa novim Rafalom F5 koji ulazi u službu između 2030. i 2035. godine.

Prošle godine Francuska je naručila 61 novi Rafal u vrednosti od šest milijardi evra i planira da poveća flotu na 286 aviona. Istovremeno, razvija nuklearne podmornice treće generacije; prva je planirana za isporuku 2035. godine. Makron je najavio i budući francuski nosač aviona koji će se zvati „Slobodna Francuska”. Najavu je dao tokom posete zapadnom francuskom gradu Nantu, gde će se proizvoditi ključne komponente plovila. Novi nosač aviona na nuklearni pogon, koji bi trebalo da uđe u službu 2038. godine, koštaće gotovo 10 milijardi evra.

Budući nosač aviona trebalo bi da zameni postojeći nosač aviona na nuklearni pogon „Šarl de Gol”, koji je nazvan po francuskom predsedniku i generalu Šarlu de Golu i pušten u rad 2001. godine.

Francuska raspolaže sa 290 nuklearnih projektila, Britanija sa oko 225, a Rusi imaju oko šest hiljada. Neravnoteža je ogromna, ali Makronova strategija se ne zasniva na jednakosti nego na neizvesnosti. Ako Putin ne može biti siguran da napad neće izazvati nuklearni odgovor, možda neće rizikovati, piše Telegraf.

Makronov potez dolazi samo godinu dana pre predsedničkih izbora u Francuskoj 2027. godine. On ne može da se kandiduje, a favorit je Žordan Bardela, štićenik Marin Le Pen iz krajnje desnog Nacionalnog okupljanja, stranke koja je istorijski bila bliska Putinu.

- Očigledno je da se francuski nuklearni kišobran nad Evropom ne može ponuditi bez nečega zauzvrat. Ne može se to učiniti bez nekakve uzajamne koristi - upozorio je visoki izvor iz Nacionalnog okupljanja za Telegraf.

Pitanje je hoće li Makronov naslednik zadržati isti kurs, a on to zna, te baš zato žuri.

Makron: Norveška odlučila da se pridruži francuskom nuklearnom kišobranu

Emanuel Makron rekao je u sredu da je Norveška pristala da se pridruži francuskom nuklearnom kišobranu, prilikom prijema norveškog premijera Jonasa Gara Sterea u Parizu, čime je postala najnovija zemlja koja prima francusku nuklearnu zaštitu.

- Dali ste svoj pristanak da se Norveška pridruži onome što smo nazvali prošireno nuklearno odvraćanje - rekao je predsednik Francuske u Jelisejskoj palati.

- To je vrlo važan korak u našem partnerstvu i biće pokretač vrlo ambiciozne saradnje.

- Norveška, geografski i strateški ključni partner sa kojim već imamo važnu saradnju u zaštiti savezničke teritorije od spoljnih pretnji, predstavljaće veliku dodatnu vrednost za ovo prošireno odvraćanje - dodao je.

U martu je Francuska ponudila proširenje svoje nuklearne zaštite drugim evropskim zemljama.

Norveški lider je podsetio da “Francuska sada otvara dijalog sa svojim bliskim saveznicima o tome kako njeno nuklearno oružje može doprineti evropskoj bezbednosti i odvraćanju od vojnih pretnji”.

Potvrdio je da Oslo želi da bude uključeno zajedno sa “partnerima poput Poljske, Ujedinjenog Kraljevstva, Nemačke i nordijskih partnera”, prenosi Hina.