- Према одговору ваше државе, за 2025. годину наведено је значајно, 51-процентно реално повећање основних одбрамбених издатака Словеније, чиме је први пут испуњена смерница о два одсто издвајања за одбрану, односно достигнуто је 2,01 одсто БДП-а - написао је Руте у писму Голобу почетком месеца, које је објавио портал 24ур, а пренела РТВ Словенија.
Притом је упозорио да је повећање издатака, према проценама његовог особља, постигнуто укључивањем пројеката који не спадају у договорену дефиницију основних одбрамбених издатака.
Ако се ти пројекти изузму, Словенија је прошле године, према Рутеовим наводима, за основне одбрамбене издатке издвојила око 1,6 одсто БДП-а, што је приближно 300 милиона евра мање. Из писма, како се наводи, није јасно који су пројекти спорни.
- Словеначко дуготрајно ниско позиционирање на подручју одбрамбених издатака у време кризе поткопава нашу колективну безбедност, док настојимо да праведније расподелимо терет и осигурамо снажнију Европу унутар снажнијег НАТО-а. Зато је кључно да Словенија поштено преузме свој део терета и смањи дуготрајне минусе - додао је Руте.
Фото: Профимедиа
Голоб: Издвојили смо највећи износ средстава до сада
Према његовом мишљењу, Словенија би требало да осигура потребна финансијска средства за повећање одбрамбених издатака, те би желео да се то питање реши још пре јулског самита НАТО-а у Анкари.
Прочитајте још
Савезнице су се 2014. године у Велсу договориле да ће за одбрану издвајати два одсто БДП-а, а на самиту у Хагу у јуну 2025. године обавезале су се да повећају одбрамбене издатке на пет одсто БДП-а до 2035. године. Од тога би 3,5 одсто било намењено улагањима директно у одбрану, а 1,5 одсто улагањима повезаним са одбраном.
Фото: WENN, WENN Rights Ltd/Alamy/Profimedia
Из кабинета председника владе су за 24ур потврдили да је Голоб примио писмо генералног секретара НАТО-а. Притом су истакли да је влада „за одбрану издвојила највећи износ средстава до сада и довела Словенију до испуњења дугогодишње обавезе да за одбрану издваја два одсто БДП-а“.
Такође су нагласили како „постоје различита стајалишта о тумачењу структуре улагања“. Додају да Словенија заговара „шире разумевање безбедности и отпорности, које уз војне способности укључује и улагања у кључну инфраструктуру, кибернетичку безбедност, енергетску безбедност, војну мобилност, као и друге способности важне за безбедност државе и савеза“.