"Пробуразили" Алпе: Подвиг од 11 милијарди€ који мења Европу

Под Алпима се тренутно гради једна од највећих железничких инфраструктурних веза у историји Европе, а реч је о новој брзој прузи између француског Лиона и италијанског Торина, чији ће кључни део бити мегатунел Мон Ценис дуг чак 57,5 километара.

Када буде потпуно довршен, овај објекат ће постати један од најдужих железничких тунела на свету и донеће револуционарне промене у путничком и теретном саобраћају. Вредност целокупног пројекта Лион-Торино процењује се на око 11,1 милијарди евра, при чему половину средстава обезбеђује Европска унија, преноси Форбс Словенија. Нова веза представља кључни део трансевропског саобраћајног коридора ТЕН-Т, а главни тунел ће се протезати између места Сен Жан де Моријен у Француској и Сусе у Италији, пролазећи на појединим деоницама више од километра испод сурових алпских врхова.

Изградњу води француско италијанска компанија ТЕЛТ, а у пројекту учествују неки од највећих европских грађевинара као што су Вебилд, Винси, Имплениа, НГЕ и Херенкнехт.

Ископано до сада 48 километара тунела

Према последњим званичним подацима, до сада је ископано око 48 од укупно 164 километра тунела и помоћних подземних пролаза који чине овај прекогранични пројекат, сви главни тендери су већ додељени, а радови се истовремено одвијају на више локација са обе стране границе.

Један од главних циљева је драстично скраћење времена путовања, па ће воз између Париза и Милана путовати свега око 4 и по сата, за разлику од данашњих 6 и по до 7 и по сати, чиме ће железница постати озбиљна конкуренција авио саобраћају. Још важнији утицај очекује се у теретном транспорту јер ће нова пруга склонити са друмова више од милион тешких камиона годишње, што ће драматично смањити гужве, буку и емисију штетних гасова у осетљивом алпском окружењу.

Иако је пројекат званично започет још 2007. године, градњу су годинама успоравали еколошки протести и сложено планирање, нарочито на италијанској страни, али је посао последњих година максимално убрзан па је завршетак тунела планиран за 2033. годину.

(Индеx)