Кирило Буданов (40) највећи је део актуелног рата Русије и Украјине, ако га рачунамо од 24. фебруара 2022, провео као шеф војнообавештајне агенције Украјине ГУР. И на тој позицији је врло брзо постао један од људи које Руси највише презру.
Према изворима из украјинских власти, на Буданова је покушано више од десет атентата само до краја 2023. године, а у једном случају тешким металима, вероватно убаченим у храну, отрована је и његова супруга Маријанна Буданова.
Све то није спречило Буданова, који је остао трн у оку Кремља, добрим делом и због својих отворених претњи Русима кроз западне медије, преко интервјуа за Би-Би-Си или специјализоване војне портале попут The War Zone.
Када је у великом корупцијском скандалу прошле године пао дотад неприкосновени шеф Канцеларије председника Украјине, Андриј Јермак, Буданов је на крају испливао као особа која ће га наследити на функцији која је де факто постала синоним за "човека број 2" у држави.
Фото: Volodymyr Tarasov/Sipa Press/Profimedia
"Провокатор"
Стога, кад Буданов нешто говори, чак и кад је то мање одраз реалног стања, а више намерна провокација, као што је, рецимо, дуго тврдио да је "питање времена када ће Кијев вратити Крим", постоје разлози да га људи слушају.
Прочитајте још
У недавном јављању за украјински Кијев Индепендент Буданов је тако на питање њихових новинара поручио како је "реалан циљ да се рат Русије против Украјине заврши пре краја зиме 2026." Тиме је заправо потврдио сличну изјаву свог шефа, председника Володимира Зеленског, који је недавно поручио како ће "прозор" за склапање мира са Москвом остати отворен до зиме.
Фото: Ukrinform/Shutterstock Editorial/Profimedia
- Председник нам је дао задатак да окончамо овај рат што је пре могуће. Могу да потврдим да је то заиста његов циљ, зауставити сукоб пре зиме - рекао је Буданов.
Додао је како постоји низ фактора "који сугеришу да постоји нада како ће Русија пристати на неке предлоге" о крају рата. Ипак, није објаснио детаљније који би то фактори могли бити.
Иако је Буданов овај пут "у линији" са тврдњама Зеленског, треба напоменути како је овај бивши шеф обавештајаца током рата изнео низ храбрих предвиђања од којих се већина није остварила.
Фото: YURIY DYACHYSHYN/AFP/Profimedia
Међутим, истина је да заиста постоји неколико фактора који сугеришу да је овај рат све теже подношљив за обе стране – Руси тероришу украјинске градове никад јачим нападима, Кијеву и даље недостаје људства за рат, цивилно становништво већ је видно исцрпљено, а средства за вођење рата су, чак и уз помоћ ЕУ и нови кредит од 90 милијарди евра, и даље премала за све што Украјини треба.
С друге стране, Украјинци нападима на енергетска постројења Русима одузимају више потенцијалне зараде од нафте него икад раније, руска економија изгубила је иницијални замах који јој је дала војна потрошња и сад се суочава са низом структурних проблема, а на бојиштима, према западним изворима, Руси трпе губитке који су једнаки или већи од стопе регрутовања.
Упркос свему томе, озбиљних преговора обе стране о крају рата тренутно нема, него пре свега влада утисак да и Русија и Украјина настоје да остваре што повољније позиције за њихов почетак.