Dodaj Nportal kao svoj Google izvor
Овај кратки, али интензивни рат између Израела и коалиције арапских земаља, укључујући Египат, Сирију и Јордан, драматично је променио геополитички пејзаж региона, са последицама које се осећају и данас.
Узроци рата
Средином двадесетог века Блиски исток био је поприште сталних тензија између Израела, основаног 1948. године, и његових арапских суседа. Спорови око граница, питање палестинских избеглица и контрола над ресурсима попут воде били су главни извори сукоба.
Напетости су ескалирале 1967. године када је Египат, под вођством председника Гамала Абдела Насера, затворио Тирански теснац, кључни поморски пут за Израел, и истерао мировне снаге Уједињених нација са Синајског полуострва. Ови потези, заједно са мобилизацијом арапских војски и ратоборном реториком, створили су атмосферу неизбежног сукоба.
Фото: Википедија/Јавно власништво
Муњевити почетак: Израелски ваздушни удар
Рат је почео 5. јуна 1967. године изненадним израелским ваздушним нападом под кодним именом Операција Фокус. У само неколико сати израелске ваздухопловне снаге уништиле су већину египатског ратног ваздухопловства док су авиони још били на тлу. Овај потез осигурао је Израелу ваздушну надмоћ, што је било кључно за даљи ток рата. Сиријске и јорданске ваздухопловне снаге такође су претрпеле тешке губитке, чиме је Израел стекао стратешку предност већ првог дана.
Након осигурања ваздушне надмоћи, Израел је покренуо копнене операције на три фронта. На Синајском полуострву израелске снаге брзо су напредовале кроз египатску територију, освојивши Синај до обале Суецког канала.
Прочитајте још
Египатска војска била је неспремна и у хаосу.
Фото: Википедија/Јавно власништво
Против Јордана, Израел је преузео контролу над Западном обалом, укључујући Источни Јерусалим, што је имало огроман симболички и политички значај. На сиријском фронту, Израел је освојио стратешки важну Голанску висораван, што је омогућило бољу контролу над северним границама. До краја рата, Израел је окупирао територије вишеструко веће од своје површине, укључујући Синај, Газу, Западну обалу, Источни Јерусалим и Голанску висораван.
Дипломатски преокрет: Резолуција 242
Након рата, Уједињене нације донеле су Резолуцију 242, која је позивала на повлачење Израела са окупираних територија и признавање права свих држава у региону на сигурно постојање. Ова резолуција постала је темељ будућих мировних преговора, али и извор контроверзи због различитих тумачења.
Док су неке арапске земље захтевале потпуно повлачење, Израел је тврдио да је потребна безбедност пре било каквих уступака.
Фото: Википедија/Јавно власништво
Нова стварност Блиског истока
Шестодневни рат имао је далекосежне последице. Израел је постао доминантна војна сила у региону, али окупација нових територија створила је дуготрајне напетости, посебно са Палестинцима. Рат је погоршао ситуацију палестинских избеглица, а окупација Западне обале и Газе постала је централна тачка сукоба између Израела и Палестинаца.
Фото: Википедија/Јавно власништво
Сукоб је такође одражавао глобалне тензије Хладног рата, при чему су Сједињене Државе подржавале Израел, док је Совјетски Савез пружао подршку арапским земљама.
Иако је Шестодневни рат трајао само шест дана, његове последице обликовале су Блиски исток у деценијама које су уследиле. Окупиране територије остале су извор сукоба, а питање Палестине и даље је кључно у регионалним преговорима.
Фото: Википедија/Јавно власништво
Рат је учврстио израелску војну и политичку моћ, али је и продубио поделе у региону.
БОНУС ВИДЕО:
