Dodaj Nportal kao svoj Google izvor
Земљу која је у само пет година изгубила два брата Кенедија и Мартина Лутера Кинга Џуниора, поново је преплавио талас очаја и туге. Многи историчари верују да је Кенедијева смрт означила крај ере оптимизма 1960-их, као и почетак ере цинизма и неповерења.
У плесној дворани хотела Амбассадор у Лос Анђелесу атмосфера је те јунске ноћи била свечана, али и напета. На стотине присталица и чланова кампање клицало је до у ситне ноћне сате сенатору Роберту Ф. Кенедију који је однео кључну победу у унутарстраначкој трци у Калифорнији. Након што је поразио свог противкандидата Еугена Мекартија, Кенедију су се широм отворила врата номинације Демократске странке за председника Сједињених Америчких Држава.
Нешто пре поноћи тог 5. јуна 1968. године омиљени сенатор, видно задовољан и насмејан, обратио се еуфоричној гомили својих присталица.
- Настављамо за Чикаго и идемо тамо да победимо - рекао је на крају свог говора у ком је чврсто обећао да ће ујединити дубоко подељену Америку, као и да ће залечити ране које су узроковали рат у Вијетнаму и расни немири.
Фото: Википедија/Јавно власништво
Након тих завршних Кенедијевих речи, које су биле испраћене заглушујућим овацијама, сенатор је требало да прође кроз хотелску дворану до друге групе својих присталица, али новинари су инсистирали на прес-конференцији. У гужви и хаосу његов сарадник Фред Датон донео је тада одлуку која ће се неколико минута касније показати кобном.
Прочитајте још
Уместо предвиђеног проласка кроз дворану, Кенеди је кренуо пречицом, уским пролазом кроз хотелску кухињу. Док се руковао с куварима и хотелским особљем, пред њега је изненада искорачио непознати младић који је, пре него што је ико стигао да реагује, испалио осам пригушених хитаца из револвера калибра .22. Смех и овације заменили су панични врисци, а у делићу секунде славље се претворило у трагедију. Уз тешко рањеног Кенедија у локвама крви лежало је још пет жртава, у насумичној паљби рањени су били Вилијам Вајзел са Еј-Би-Си Њуза, синдикалац Пол Шрејд, активисткиња Елизабет Еванс, новинар Ајра Голдстин и волонтер Ирвин Строл.
Фото: Википедија/Јавно власништво
У каосу који је настао неколицина присутних ипак се прибрала и брзо реаговала – олимпијац Рафер Џонсон и бивши играч америчког фудбала, Рози Грир, свладали су 24-годишњег нападача, Сирхана Сирхана. Неколико тренутака након пуцњаве Кенедију је, док је лежао на поду кухиње, пришао 17-годишњи помоћни конобар Хуан Ромеро, који му је у руку ставио круницу. Кенеди га је, још увек свестан, упитао "Јесу ли сви добро?" Након што му је младић потврдно одговорио, прошаптао је: "Све ће бити у реду."
Убрзо је до рањеног сенатора дотрчала и његова супруга Етел, која је била трудна с њиховим једанаестим дететом. Она је скрхана клекнула уз свог супруга, а на место трагедије потом су стигли и болничари. Неколико тренутака касније Кенеди је изгубио свест.
Фото: Википедија/Јавно власништво
Година 1968. била је једна од најбурнијих година у америчкој историји. Само два месеца пре атентата на Бобија Кенедија, 4. априла те исте 1968. године у Мемфису је био убијен вођа покрета за грађанска права Мартин Лутер Кинг Џуниор., што је у градовима широм земље изазвало снажан талас насиља. Политичка сцена била је у превирању, а земља је била растргана противуречним ставовима око Вијетнамског рата, друштвеним немирима и расним тензијама. Управо је Кенеди кобне вечери у свом последњем, али и једном од најупечатљивијих говора, позивао на саосећање и јединство.
- Оно што нам треба у Сједињеним Државама није подела. Оно што нам треба није мржња. Оно што нам треба није насиље и безакоње, него љубав, мудрост и саосећање једних према другима - поручио је те ноћи нацији Роберт Кенеди, коме су се врата уласка у председничку трку отворила након што је, оптерећен непопуларним ратом, председник Линдон Б. Џонсон у марту објавио да се неће кандидовати за нови мандат.
Иако кратка, Кенедијева је кампања била испуњена невероватно јаком енергијом, оптимизмом и надом, па је стога привлачила мноштво људи, од радника, преко мањина до младих јер су у њему видели човека који је спреман и способан да премости поделе, као и да оконча рат. Ту наду која се пробудила пуцњима је, у делићу секунде, угасио Сирхан Бишара Сирхан, палестински хришћанин рођен у Јерусалиму, чија је породица била изгнана 1948. године, током Арапско-израелског рата. Његово детињство било је обележено сиромаштвом, насиљем и трагичним губитком старијег брата којег је прегазио војни камион. Године 1956. породица је емигрирала у Сједињене Државе, настанили су се у Пасадени у Калифорнији, али Сирхан се новом окружењу никада није прилагодио.
Фото: Википедија/Јавно власништво
Осећао је презир према Израелу и америчким политичарима који су га подржавали, а његова мржња која је све више јачала била је посебно усмерена на Роберта Кенедија који је отворено заговарао војну помоћ Израелу. Одлука о продаји педесет борбених авиона тој земљи за Сирхана је била кап која је прелила већ одавно пуну чашу.
- Моја одлучност да елеминишем РФК-а постаје све више и више непоколебљива опсесија. РФК мора умрети. РФК мора бити убијен - записао је 18. маја у свом дневнику, а ту своју идеју убрзо је спровео и у дело. Тачно на прву годишњицу избијања Шестодневног рата између Израела и арапских земаља, који је трајно редефинисао границе и политичку динамику Блиског истока, Сирхан Бисхара Сирхан извршио је атентат на Роберта Ф. Кенедија.
Фото: Википедија/Јавно власништво
25 сати агоније
Након пуцњаве у хотелској кухињи Кенеди је хитно превезен у болницу Central Receiving, где су лекари успели да му стабилизују откуцаје срца, након чега је због хитне неурохируршке операције пребачен у болницу Good Samaritan. Готово пуна четири сата хирурзи су улагали надљудске напоре да из његовог мозга уклоне метак и фрагменте кости, али повреда је била претешка. Метак испаљен са удаљености од само неколико центиметара ушао је у Кенедијеву лобању иза десног уха, узрокујући тешка оштећења.
Док су, с једне стране, лекари водили битку за сенаторов живот, испред болнице и у импровизираном прес-центру окупљали су се новинари и грађани, надајући се добрим вестима. Цела нација бдела је уз телевизијске и радијске пријемнике, а портпарол кампање, Френк Манкијевиц, повремено је излазио пред камере, али из његових се речи јасно назирало да је наде све мање и мање.
Фото: Википедија/Јавно власништво
Готово 25 сати након атентата, 6. априла 1968., ујутру, у 1 сат и 44 минута Роберт Ф. Кенеди је преминуо. Земљу која је у само пет година изгубила два брата Кенеди и Мартина Лутера Кинга Џуниора, поново је преплавио талас очаја и туге. У наредних седам дана ТВ мреже су прекинуле редовни програм, а новинари су преко 140 сати извештавали о атентату и последицама које тај догађај има на земљу.
Неправду исправити, патњу излечити, рат зауставити
Тело Роберта Кенедија било је превезено у Њујорк. Поред ковчега, који је био изложен у катедрали Светог Патрика, прошло је на хиљаде људи који су у тишини одавали почаст убијеном сенатору.
- Мог брата не треба идеализовати, или га у смрти уздизати изнад онога што је био у животу. Треба га се сећати једноставно као доброг и пристојног човека, који је видео неправду и покушао да је исправити, видео патњу и покушао да је излечи, видео рат и покушао да га заустави - рекао је у дирљивом опроштајном говору млађи брат убијеног политичара, сенатор Тед Кенеди.
Фото: Википедија/Јавно власништво
Након мисе, ковчег је био посебним возом превезен у Вашингтон Д.Ц., а током тог осам сати дугог путовања стотине хиљада људи стајало је дуж пруге како би се опростили од омиљеног сенатора. Роберт Кенеди покопан је на националном гробљу Арлингтон, недалеко од свог брата Џона. Његова трагична смрт оставила је велику празнину на америчкој политичкој сцени. Демократска странка, након што је остала без свог најхаризматичнијег кандидата, на хаотичној је конвенцији у Чикагу на његово место номиновала Хјуберта Хамфрија, који је изгубио изборе од републиканца Ричарда Никсона.
Злочин, казна и дубоке сумње
Суђење атентатору на Кенедија, Сирхану Сирхану, започело је 1969. године. Иако је одбрана покушала да докаже његову смањену урачунљивост, тврдећи да је био у „дисоцијативном стању”, као и да се не сећа пуцњаве, тужилаштво га је приказало као прорачунатог убицу са јасно дефинисаним политичким мотивом.
- Убио сам Роберта Кенедија намерно, са предумишљајем - рекао је јасно и гласно Сирхан, кога је порота прогласила кривим за убиство првог степена. Осуђен је на смрт. Међутим, судбина му се осмехнула – 1972. године Врховни суд Калифорније привремено је укинуо смртну казну, па је тако атентатору на Кенедија казна стога преиначена у доживотни затвор.
Фото: Википедија/Јавно власништво
Баш као и у случају убиства његовог брата, Џона Ф. Кенедија, који је убијен 22. новембра 1963. у Тексасу, и атентат на Бобија Кенедија био је и остао обавијен мрачним велом бројних теорија завере. Најгласнија од њих је претпоставка о постојању другог нападача.
Почетна тачка за теорије је налаз обдукције који указује да је смртоносни хитац био испаљен с леђа, из непосредне близине, док су сведоци тврдили да је Сирхан стајао испред Кенедија. Сумње је додатно распламсао и аудио-снимак пуцњаве који су касније анализирали бројни стручњаци, а на њему се наводно чује тринаест хитаца, док је Сирханов револвер имао добош за само осам метака.
Те дубоке сумње и контрадикције у службеном извештају нису остале само у домену теоретичара завере - с временом су потакле чак и чланове уже породице Кенеди да јавно изразе своје неповерење, и да затраже поновно преиспитивање службене верзије догађаја.
Син убијеног сенатора, Роберт Ф. Кенеди Млађи, јавно је рекао како верује да Сирхан Сирхан није убио његовог оца и затражио је нову истрагу.
Фото: Википедија/Јавно власништво
Упркос бројним захтевима за условни отпуст, од којих је последњи одбијен средином 2024. године, адреса данас 82-годишњег Сирхана и даље је затворска ћелија у Калифорнији у којој одслужује доживотну казну.
Подсетимо, амерички председник Доналд Трамп је пре нешто више од годину дана наложио да се објави око10.000 страница докумената у вези са атентатом на сенатора Роберта Ф. Кенедија у оквиру континуираног процеса откривања државних тајни.
Многи документи у вези са атентатом већ су раније били доступни јавности, али су неки остали недигитализовани и деценијама чувани у складиштима под управом савезне владе, преноси АП.
- Скоро 60 година након трагичног атентата на сенатора Роберта Ф. Кенедија, амерички народ сада по први пут има прилику да прегледа истрагу савезне владе, захваљујући лидерству председника Трампа - изјавила је тадашња директорка националне обавештајне службе Тулси Габард.
Она је додала да објављивање докумената "коначно баца светло на дуго скривану истину".
Објављивање докумената о Кенедијевом убиству десило се месец дана након што су обелодањени нередиговани фајлови о атентату на његовог брата, председника САД - Џона Ф. Кенедија из 1963. године.
Фото: MediaPunch/BACKGRID/Backgrid USA/Profimedia
Ти документи пружили су заинтересованима више детаља о тајним операцијама САД у другим земљама током Хладног рата, али нису потврдили широко распрострањене теорије завере о томе ко је убио ЏФК-а, наводи АП.
Трамп се годинама залагао за транспарентност кроз објављивање докумената у вези са познатим атентатима и истрагама.
Истовремено, дуго је изражавао сумњу према америчким обавештајним агенцијама, а објављивање некада поверљивих докумената из његове администрације отвара простор за додатну јавну проверу и преиспитивање закључака и активности институција као што су ЦИА и ФБИ.
У јануару, Трамп је потписао извршну уредбу којом је наложено објављивање државних докумената везаних за атентате на Роберта Ф. Кенедија и Мартина Лутера Кинга Млађег, који су убијени у размаку од свега два месеца.
Роберт Ф. Кенеди Млађи, син демократског сенатора из Њујорка, а садашњи амерички секретар за здравље и социјалне услуге, похвалио је Трампа и Габард за њихову "храброст" и "упорну борбу" да се документи учине јавним.
Либерална икона Боби Кенеди почео је као конзервативац
Као и код многих политичара, политичка опредељења и погледи Бобија Кенедија мењали су се током његовог живота. Кенедијеви су били ирске католичке демократе. Али они су такође били једна од најбогатијих породица у Бостону и нису били изнад тога да користе личне везе за остварење својих циљева. Боби је водио успешну кампању свог старијег брата за Сенат 1952.
Годину дана касније, Боби се нашао са друге стране када се придружио особљу утицајног републиканског сенатора Џозефа Мекартија. Породични пријатељ Кенедијевих, Мекарти водио је злогласни антикомунистички лов на вештице који је уништио животе стотина Американаца.
Фото: Википедија/Јавно власништво
Кенеди је био толико згађен Мекартијевим техникама да је дао оставку после шест месеци. Наставио је да ради као адвокат за демократе из Сената, а касније је служио као Џонов државни адвокат. Данас се Боби сматра либералном иконом, али испрва је оклевао да подржи покрет за грађанска права. Кад је то напокон учинио, био је то потез учињен из симпатије колико и у интересу придобијања Афроамериканаца за Демократску странку.
БОНУС ВИДЕО:
