Dodaj Nportal kao svoj Google izvor
Zemlju koja je u samo pet godina izgubila dva brata Kenedija i Martina Lutera Kinga DŽuniora, ponovo je preplavio talas očaja i tuge. Mnogi istoričari veruju da je Kenedijeva smrt označila kraj ere optimizma 1960-ih, kao i početak ere cinizma i nepoverenja.
U plesnoj dvorani hotela Ambassador u Los Anđelesu atmosfera je te junske noći bila svečana, ali i napeta. Na stotine pristalica i članova kampanje klicalo je do u sitne noćne sate senatoru Robertu F. Kenediju koji je odneo ključnu pobedu u unutarstranačkoj trci u Kaliforniji. Nakon što je porazio svog protivkandidata Eugena Mekartija, Kenediju su se širom otvorila vrata nominacije Demokratske stranke za predsednika Sjedinjenih Američkih Država.
Nešto pre ponoći tog 5. juna 1968. godine omiljeni senator, vidno zadovoljan i nasmejan, obratio se euforičnoj gomili svojih pristalica.
- Nastavljamo za Čikago i idemo tamo da pobedimo - rekao je na kraju svog govora u kom je čvrsto obećao da će ujediniti duboko podeljenu Ameriku, kao i da će zalečiti rane koje su uzrokovali rat u Vijetnamu i rasni nemiri.
Foto: Vikipedija/Javno vlasništvo
Nakon tih završnih Kenedijevih reči, koje su bile ispraćene zaglušujućim ovacijama, senator je trebalo da prođe kroz hotelsku dvoranu do druge grupe svojih pristalica, ali novinari su insistirali na pres-konferenciji. U gužvi i haosu njegov saradnik Fred Daton doneo je tada odluku koja će se nekoliko minuta kasnije pokazati kobnom.
Pročitajte još
Umesto predviđenog prolaska kroz dvoranu, Kenedi je krenuo prečicom, uskim prolazom kroz hotelsku kuhinju. Dok se rukovao s kuvarima i hotelskim osobljem, pred njega je iznenada iskoračio nepoznati mladić koji je, pre nego što je iko stigao da reaguje, ispalio osam prigušenih hitaca iz revolvera kalibra .22. Smeh i ovacije zamenili su panični vrisci, a u deliću sekunde slavlje se pretvorilo u tragediju. Uz teško ranjenog Kenedija u lokvama krvi ležalo je još pet žrtava, u nasumičnoj paljbi ranjeni su bili Vilijam Vajzel sa Ej-Bi-Si NJuza, sindikalac Pol Šrejd, aktivistkinja Elizabet Evans, novinar Ajra Goldstin i volonter Irvin Strol.
Foto: Vikipedija/Javno vlasništvo
U kaosu koji je nastao nekolicina prisutnih ipak se pribrala i brzo reagovala – olimpijac Rafer DŽonson i bivši igrač američkog fudbala, Rozi Grir, svladali su 24-godišnjeg napadača, Sirhana Sirhana. Nekoliko trenutaka nakon pucnjave Kenediju je, dok je ležao na podu kuhinje, prišao 17-godišnji pomoćni konobar Huan Romero, koji mu je u ruku stavio krunicu. Kenedi ga je, još uvek svestan, upitao "Jesu li svi dobro?" Nakon što mu je mladić potvrdno odgovorio, prošaptao je: "Sve će biti u redu."
Ubrzo je do ranjenog senatora dotrčala i njegova supruga Etel, koja je bila trudna s njihovim jedanaestim detetom. Ona je skrhana kleknula uz svog supruga, a na mesto tragedije potom su stigli i bolničari. Nekoliko trenutaka kasnije Kenedi je izgubio svest.
Foto: Vikipedija/Javno vlasništvo
Godina 1968. bila je jedna od najburnijih godina u američkoj istoriji. Samo dva meseca pre atentata na Bobija Kenedija, 4. aprila te iste 1968. godine u Memfisu je bio ubijen vođa pokreta za građanska prava Martin Luter King DŽunior., što je u gradovima širom zemlje izazvalo snažan talas nasilja. Politička scena bila je u previranju, a zemlja je bila rastrgana protivurečnim stavovima oko Vijetnamskog rata, društvenim nemirima i rasnim tenzijama. Upravo je Kenedi kobne večeri u svom poslednjem, ali i jednom od najupečatljivijih govora, pozivao na saosećanje i jedinstvo.
- Ono što nam treba u Sjedinjenim Državama nije podela. Ono što nam treba nije mržnja. Ono što nam treba nije nasilje i bezakonje, nego ljubav, mudrost i saosećanje jednih prema drugima - poručio je te noći naciji Robert Kenedi, kome su se vrata ulaska u predsedničku trku otvorila nakon što je, opterećen nepopularnim ratom, predsednik Lindon B. DŽonson u martu objavio da se neće kandidovati za novi mandat.
Iako kratka, Kenedijeva je kampanja bila ispunjena neverovatno jakom energijom, optimizmom i nadom, pa je stoga privlačila mnoštvo ljudi, od radnika, preko manjina do mladih jer su u njemu videli čoveka koji je spreman i sposoban da premosti podele, kao i da okonča rat. Tu nadu koja se probudila pucnjima je, u deliću sekunde, ugasio Sirhan Bišara Sirhan, palestinski hrišćanin rođen u Jerusalimu, čija je porodica bila izgnana 1948. godine, tokom Arapsko-izraelskog rata. NJegovo detinjstvo bilo je obeleženo siromaštvom, nasiljem i tragičnim gubitkom starijeg brata kojeg je pregazio vojni kamion. Godine 1956. porodica je emigrirala u Sjedinjene Države, nastanili su se u Pasadeni u Kaliforniji, ali Sirhan se novom okruženju nikada nije prilagodio.
Foto: Vikipedija/Javno vlasništvo
Osećao je prezir prema Izraelu i američkim političarima koji su ga podržavali, a njegova mržnja koja je sve više jačala bila je posebno usmerena na Roberta Kenedija koji je otvoreno zagovarao vojnu pomoć Izraelu. Odluka o prodaji pedeset borbenih aviona toj zemlji za Sirhana je bila kap koja je prelila već odavno punu čašu.
- Moja odlučnost da eleminišem RFK-a postaje sve više i više nepokolebljiva opsesija. RFK mora umreti. RFK mora biti ubijen - zapisao je 18. maja u svom dnevniku, a tu svoju ideju ubrzo je sproveo i u delo. Tačno na prvu godišnjicu izbijanja Šestodnevnog rata između Izraela i arapskih zemalja, koji je trajno redefinisao granice i političku dinamiku Bliskog istoka, Sirhan Bishara Sirhan izvršio je atentat na Roberta F. Kenedija.
Foto: Vikipedija/Javno vlasništvo
25 sati agonije
Nakon pucnjave u hotelskoj kuhinji Kenedi je hitno prevezen u bolnicu Central Receiving, gde su lekari uspeli da mu stabilizuju otkucaje srca, nakon čega je zbog hitne neurohirurške operacije prebačen u bolnicu Good Samaritan. Gotovo puna četiri sata hirurzi su ulagali nadljudske napore da iz njegovog mozga uklone metak i fragmente kosti, ali povreda je bila preteška. Metak ispaljen sa udaljenosti od samo nekoliko centimetara ušao je u Kenedijevu lobanju iza desnog uha, uzrokujući teška oštećenja.
Dok su, s jedne strane, lekari vodili bitku za senatorov život, ispred bolnice i u improviziranom pres-centru okupljali su se novinari i građani, nadajući se dobrim vestima. Cela nacija bdela je uz televizijske i radijske prijemnike, a portparol kampanje, Frenk Mankijevic, povremeno je izlazio pred kamere, ali iz njegovih se reči jasno naziralo da je nade sve manje i manje.
Foto: Vikipedija/Javno vlasništvo
Gotovo 25 sati nakon atentata, 6. aprila 1968., ujutru, u 1 sat i 44 minuta Robert F. Kenedi je preminuo. Zemlju koja je u samo pet godina izgubila dva brata Kenedi i Martina Lutera Kinga DŽuniora, ponovo je preplavio talas očaja i tuge. U narednih sedam dana TV mreže su prekinule redovni program, a novinari su preko 140 sati izveštavali o atentatu i posledicama koje taj događaj ima na zemlju.
Nepravdu ispraviti, patnju izlečiti, rat zaustaviti
Telo Roberta Kenedija bilo je prevezeno u NJujork. Pored kovčega, koji je bio izložen u katedrali Svetog Patrika, prošlo je na hiljade ljudi koji su u tišini odavali počast ubijenom senatoru.
- Mog brata ne treba idealizovati, ili ga u smrti uzdizati iznad onoga što je bio u životu. Treba ga se sećati jednostavno kao dobrog i pristojnog čoveka, koji je video nepravdu i pokušao da je ispraviti, video patnju i pokušao da je izleči, video rat i pokušao da ga zaustavi - rekao je u dirljivom oproštajnom govoru mlađi brat ubijenog političara, senator Ted Kenedi.
Foto: Vikipedija/Javno vlasništvo
Nakon mise, kovčeg je bio posebnim vozom prevezen u Vašington D.C., a tokom tog osam sati dugog putovanja stotine hiljada ljudi stajalo je duž pruge kako bi se oprostili od omiljenog senatora. Robert Kenedi pokopan je na nacionalnom groblju Arlington, nedaleko od svog brata DŽona. NJegova tragična smrt ostavila je veliku prazninu na američkoj političkoj sceni. Demokratska stranka, nakon što je ostala bez svog najharizmatičnijeg kandidata, na haotičnoj je konvenciji u Čikagu na njegovo mesto nominovala Hjuberta Hamfrija, koji je izgubio izbore od republikanca Ričarda Niksona.
Zločin, kazna i duboke sumnje
Suđenje atentatoru na Kenedija, Sirhanu Sirhanu, započelo je 1969. godine. Iako je odbrana pokušala da dokaže njegovu smanjenu uračunljivost, tvrdeći da je bio u „disocijativnom stanju”, kao i da se ne seća pucnjave, tužilaštvo ga je prikazalo kao proračunatog ubicu sa jasno definisanim političkim motivom.
- Ubio sam Roberta Kenedija namerno, sa predumišljajem - rekao je jasno i glasno Sirhan, koga je porota proglasila krivim za ubistvo prvog stepena. Osuđen je na smrt. Međutim, sudbina mu se osmehnula – 1972. godine Vrhovni sud Kalifornije privremeno je ukinuo smrtnu kaznu, pa je tako atentatoru na Kenedija kazna stoga preinačena u doživotni zatvor.
Foto: Vikipedija/Javno vlasništvo
Baš kao i u slučaju ubistva njegovog brata, DŽona F. Kenedija, koji je ubijen 22. novembra 1963. u Teksasu, i atentat na Bobija Kenedija bio je i ostao obavijen mračnim velom brojnih teorija zavere. Najglasnija od njih je pretpostavka o postojanju drugog napadača.
Početna tačka za teorije je nalaz obdukcije koji ukazuje da je smrtonosni hitac bio ispaljen s leđa, iz neposredne blizine, dok su svedoci tvrdili da je Sirhan stajao ispred Kenedija. Sumnje je dodatno rasplamsao i audio-snimak pucnjave koji su kasnije analizirali brojni stručnjaci, a na njemu se navodno čuje trinaest hitaca, dok je Sirhanov revolver imao doboš za samo osam metaka.
Te duboke sumnje i kontradikcije u službenom izveštaju nisu ostale samo u domenu teoretičara zavere - s vremenom su potakle čak i članove uže porodice Kenedi da javno izraze svoje nepoverenje, i da zatraže ponovno preispitivanje službene verzije događaja.
Sin ubijenog senatora, Robert F. Kenedi Mlađi, javno je rekao kako veruje da Sirhan Sirhan nije ubio njegovog oca i zatražio je novu istragu.
Foto: Vikipedija/Javno vlasništvo
Uprkos brojnim zahtevima za uslovni otpust, od kojih je poslednji odbijen sredinom 2024. godine, adresa danas 82-godišnjeg Sirhana i dalje je zatvorska ćelija u Kaliforniji u kojoj odslužuje doživotnu kaznu.
Podsetimo, američki predsednik Donald Tramp je pre nešto više od godinu dana naložio da se objavi oko10.000 stranica dokumenata u vezi sa atentatom na senatora Roberta F. Kenedija u okviru kontinuiranog procesa otkrivanja državnih tajni.
Mnogi dokumenti u vezi sa atentatom već su ranije bili dostupni javnosti, ali su neki ostali nedigitalizovani i decenijama čuvani u skladištima pod upravom savezne vlade, prenosi AP.
- Skoro 60 godina nakon tragičnog atentata na senatora Roberta F. Kenedija, američki narod sada po prvi put ima priliku da pregleda istragu savezne vlade, zahvaljujući liderstvu predsednika Trampa - izjavila je tadašnja direktorka nacionalne obaveštajne službe Tulsi Gabard.
Ona je dodala da objavljivanje dokumenata "konačno baca svetlo na dugo skrivanu istinu".
Objavljivanje dokumenata o Kenedijevom ubistvu desilo se mesec dana nakon što su obelodanjeni neredigovani fajlovi o atentatu na njegovog brata, predsednika SAD - DŽona F. Kenedija iz 1963. godine.
Foto: MediaPunch/BACKGRID/Backgrid USA/Profimedia
Ti dokumenti pružili su zainteresovanima više detalja o tajnim operacijama SAD u drugim zemljama tokom Hladnog rata, ali nisu potvrdili široko rasprostranjene teorije zavere o tome ko je ubio DŽFK-a, navodi AP.
Tramp se godinama zalagao za transparentnost kroz objavljivanje dokumenata u vezi sa poznatim atentatima i istragama.
Istovremeno, dugo je izražavao sumnju prema američkim obaveštajnim agencijama, a objavljivanje nekada poverljivih dokumenata iz njegove administracije otvara prostor za dodatnu javnu proveru i preispitivanje zaključaka i aktivnosti institucija kao što su CIA i FBI.
U januaru, Tramp je potpisao izvršnu uredbu kojom je naloženo objavljivanje državnih dokumenata vezanih za atentate na Roberta F. Kenedija i Martina Lutera Kinga Mlađeg, koji su ubijeni u razmaku od svega dva meseca.
Robert F. Kenedi Mlađi, sin demokratskog senatora iz NJujorka, a sadašnji američki sekretar za zdravlje i socijalne usluge, pohvalio je Trampa i Gabard za njihovu "hrabrost" i "upornu borbu" da se dokumenti učine javnim.
Liberalna ikona Bobi Kenedi počeo je kao konzervativac
Kao i kod mnogih političara, politička opredeljenja i pogledi Bobija Kenedija menjali su se tokom njegovog života. Kenedijevi su bili irske katoličke demokrate. Ali oni su takođe bili jedna od najbogatijih porodica u Bostonu i nisu bili iznad toga da koriste lične veze za ostvarenje svojih ciljeva. Bobi je vodio uspešnu kampanju svog starijeg brata za Senat 1952.
Godinu dana kasnije, Bobi se našao sa druge strane kada se pridružio osoblju uticajnog republikanskog senatora DŽozefa Mekartija. Porodični prijatelj Kenedijevih, Mekarti vodio je zloglasni antikomunistički lov na veštice koji je uništio živote stotina Amerikanaca.
Foto: Vikipedija/Javno vlasništvo
Kenedi je bio toliko zgađen Mekartijevim tehnikama da je dao ostavku posle šest meseci. Nastavio je da radi kao advokat za demokrate iz Senata, a kasnije je služio kao DŽonov državni advokat. Danas se Bobi smatra liberalnom ikonom, ali isprva je oklevao da podrži pokret za građanska prava. Kad je to napokon učinio, bio je to potez učinjen iz simpatije koliko i u interesu pridobijanja Afroamerikanaca za Demokratsku stranku.
BONUS VIDEO:
