Зашто патријарх Павле нијкад није обављао венчања и сахране? Одбијао највеће државне званичнике, али и своје пријатеље

Патријарх српски Павле одбијао је да венчава и учествује у обредима сахрана чак и највиших државних званичника. Исто се понашао и патријарх Герман, који је одбијао да венчава чак и пријатеље. За тако нешто имали су добар разлог. Овај њихов став био је темељно везан за дубоко духовно уверење, које је Патријарх Павле усмерио на верност вери и скромност. Патријарх је све показивао делима. Мало је причао, а оно што је говорио и данас се радо препричава, са великим поштовањем.

Он је био и остао највољенији српски патријарх, због своје смерности, скромности и безусловне оданости народу у тешким ситуацијама.

Зашто није радио венчања и сахране?

Разлог за праксу патријарха Павла да не учествује у обредима венчања и сахрана лежи у његовој филозофији о светости тих чинова. Патријарх Павле је сматрао да венчање и сахрана нису само друштвене церемоније, већ дубоко духовни обреди који подразумевају посебну одговорност и привилегију. У његовим очима, овакви обреди требали су бити резервисани за најузвишеније духовне заједнице, као што су краљевске и царске породице. Овај став био је утемељен у његовом уверењу да Црква не сме бити разводњена популизмом и политичком коректношћу. Исто је применио и његов претходник, патријарх Герман, који је, попут Павла, одбијао да венчава и сахрањује, сматрајући да би се такви обреди требали поштовати као ретки и посебно значајни тренуци.

Младост патријарха Павла

Патријарх Павле рођен је 1914. године као Гојко Стојчевић у славонском селу Кућанци код Доњег Михољца и веома рано је остао без родитеља. Имао је само три године када је бригу о њему преузела тетка, пошто му је отац умро од туберкулозе, од које је оболео у Америци. Убрзо је остао и без мајке, која је преминула рађајући дете новом супругу.

Нижу гимназију завршио је у Тузли, а вишу у Београду, након чега је уписао богословију у Сарајеву, а потом и Богословски факултет у Београду. Занимљиво је да је упоредо студирао и медицину, али је стигао само до друге године. Као малом није му баш веронаука добро ишла, за разлику од математике и физике, али је породица веома утицала на њега, па је одлучио да треба да студира богословију.