Утицајни амерички медиј "Блумберг" објавио је данас поподне комплетан нацрт споразума између Сједињених Држава и Ирана, чиме је овај документ више није само незванично "испитивање терена".
Текст од 14 тачака о коме је известио Блумберг је потпуно, од речи до речи, идентичан нацрту који је јуче ексклузивно објавила арапска телевизија Ал Арабија. Ова потврда из врха западног финансијског и политичког новинарства отклања сваку сумњу у аутентичност документа и дефинитивно доказује да Вашингтон и Техеран у рукама имају договорени текст који фундаментално мења геополитичку архитектуру Блиског истока.
Фото: Sobhan Farajvan/PACIFIC P/Sipa Press/Profimedia
Потписивање у петак у Швајцарској
Поред потврде аутентичности, Блумберг доноси и конкретне детаље које арапски медији јуче нису имали - документ је званично регистрован као нацрт меморандума, а његово званично потписивање заказано је за овај петак, 19. јун, у Швајцарској.
Овим чином формално почиње строго дефинисан период до 60 дана преговора који би требало трајно да окончају рат, деблокирају кључне енергетске руте попут Ормуског мореуза и поставе нови оквир за ирански нуклеарни програм.
Фото: Allison Robbert/Pool via CNP/MediaPunch/Stringershub Inc./Profimedia, Depositphoto/stuartmiles
Огроман тријумф за Техеран
Према речима аналитичара, такав споразум представља огроман геополитички и финансијски тријумф за Техеран. Према документу, Иран и САД, заједно са својим савезницима у текућем рату, прогласили би тренутни и трајни крај рата на свим фронтовима, укључујући и Либан.
Споразум предвиђа међусобно поштовање суверенитета, наставак преговора о коначном споразуму у року од највише 60 дана, укидање америчке поморске блокаде, обнављање бродског саобраћаја, повлачење америчких снага из околних подручја након коначног споразума, изузећа за извоз иранске нафте, ослобађање замрзнуте иранске имовине и план економске обнове Ирана вредан најмање 300 милијарди долара.
Фото: Amin Bre/Alamy/Profimedia
Иран ће добити 300 милијарди долара, и то је само почетак
У документу, Иран би поновио да никада неће производити нуклеарно оружје, док би питање обогаћеног материјала и друга нуклеарна питања била решена у коначном споразуму. До тада, обе стране би задржале статус кво, Иран у нуклеарном програму, а САД у санкцијама и војном распоређивању у региону. Коначни споразум требало би да буде ратификован обавезујућом резолуцијом Савета безбедности УН.
Споразум постављен на овај начин изгледа као огромна победа за Иран. Техеран би добио укидање поморске блокаде, обнављање извоза нафте, приступ замрзнутој имовини, изгледе за укидање санкција и план економске обнове вредан најмање 300 милијарди долара, док је у овој фази потребно само поновити тврдњу да неће производити нуклеарно оружје и одржавати статус кво у нуклеарном програму док се не постигне коначни споразум, и отварање Ормуза за све бродове у року од 30 дана.
Споразум од 14 тачака
Прочитајте свих 14 тачака споразума:
Техеран је добио шта је желео
Ако се нацрт потврди у овом облику, његово политичко значење је тешко одвојити у дубљој анализи од чињенице да Иран добија већину онога што је стратешки најважније за Техеран. Документ не предвиђа тренутно демонтирање иранског нуклеарног програма, не захтева предају обогаћеног материјала пре коначног споразума и не уводи нове механизме притиска у овој фази. Уместо тога, најосетљивија нуклеарна питања оставља за даље преговоре, док Иран до тада одржава статус кво.
С друге стране, америчке обавезе у нацрту су веома конкретне и временски ограничене. САД би одмах укинуле поморску блокаду, дозволиле извоз иранске нафте и петрохемијских производа, отвориле пут за ослобађање замрзнуте иранске имовине и прихватиле преговоре о укидању санкција. Поред тога, документ предвиђа план за економску обнову Ирана са финансирањем од најмање 300 милијарди долара, што је једна од политички најтежих тачака за Вашингтон и његове савезнике.
Регионални део нацрта је такође важан. Крај рата не би се односио само на Иран и САД, већ и на сва бојишта, укључујући и Либан. Ово би такође, барем индиректно, у споразум уградило заштиту регионалних савезника Ирана од наставка непријатељстава. Истовремено, планирано повлачење америчких снага из околних подручја након коначног споразума додатно би ојачало ирански утисак да је Техеран издржао притисак и приморао Вашингтон да преговара о новој регионалној равнотежи.
Озбиљан ударац Израелу
Управо зато документ изгледа као озбиљан ударац Израелу, иако се та земља експлицитно не помиње у нацрту. Израел би, кроз формулацију о савезницима САД у текућем рату, био укључен у прекид непријатељстава, укључујући и Либан. Ако би такав текст био потврђен у коначном споразуму, то би значило да израелска стратегија максималног притиска на Техеран није довела до колапса иранског режима или непосредног демонтирања кључних делова иранског нуклеарног програма.
Фото: Andy Dean Photography/Alamy/Profimedia
Упркос свему овоме, овај нацрт, барем према објављеном тексту, не изгледа као документ у којем Иран плаћа високу цену за окончање рата. Више личи на договор где Техеран прихвата отварање пловних путева и понавља да неће производити нуклеарно оружје (што је заправо, барем номинално, ситуација каква је била пре рата), док заузврат добија укидање блокаде, економско олакшање, приступ новцу и међународно признату преговарачку позицију.
(Индекс)