Dodaj Nportal kao svoj Google izvor
Од рањеног тенкисте до конструктора
Калашњиков је рођен 10. новембра 1919. у селу Курја у Алтајској области, у бројној сељачкој породици. Већ као дечак показивао је склоност машинству - растављао је пољопривредне машине и поправљао тракторе.
Године 1938. регрутован је у Црвену армију, где је постао тенкиста. Током борби код Брјанска 1941. тешко је рањен, а време опоравка провео је осмишљавајући техничка решења за оружје које би било једноставније и поузданије од постојећег.
Почетком 1942. премештен је у технички ценатр у Алма-Ати, где је почео да ради на првим прототиповима ручног оружја. Његов АС-44 био је занимљив, али претежак и непрактичан. Прави помак дошао је '46, када је на конкурс за нову аутоматску пушку ушао са конструкцијом АК-46, која је кроз серију дорада и тестирања еволуирала у модел познат као АК-47.
Завршна испитивања спроведена су '47, али је тек 1949. пушка формално уведена у наоружање.
Фото: Јавно власништво/Википедија
Зашто је АК постао глобални феномен?
Калашњиков није измислио радикално нова решења, али је из постојећих концепата створио изузетно делотворну и поуздану целину.
Прочитајте још
Пушка је била једноставна за растављање и одржавање, изузетно отпорна на блато, прашину, кишу, снег и нередовно подмазивање те довољно ефикасна на удаљеностима до 300 метара, што је савршено одговарало тадашњој совјетској пешадијској доктрини.
Релативно једноставна производња омогућила је масовну дистрибуцију унутар Варшавског пакта, али и многим савезничким државама.
Симбол 20. века
Током деценија АК и његове касније варијанте - пре свега АКМ - постали су заштитни знак револуционарних покрета, ослободилачких ратова и постколонијалних сукоба. Легално и илегално производили су се у више од двадесет држава, укључујући Кину (Type 56), Египат (Maadi) и некадашњу Источну Немачку (MPi-K).
Фото: Depositphotos/lucky_pics
Процене говоре о 75 до 100 милиона примерака свих варијанти, што АК чини најраспрострањенијом аутоматском пушком на свету.
Иако је примио бројна државна признања, Калашњиков лично никада није профитирао од своје конструкције јер пушка није била патентирана - припадала је држави.
Док је његов амерички пандан, Јуџин Стонер (конструктор пушке M16), зарађивао проценат од сваког произведеног комада и постао милионер, Калашњиков је живео од скромне државне пензије у Ижевску.
У писму из 2012. православном патријарху Кирилу изразио је моралну дилему око тога да ли су га хиљаде погинулих у ратовима на неки начин учиниле одговорним, иако је увек тврдио да је пушка направљена ради одбране домовине.
Михаил Калашњиков преминуо је 23. децембра 2013. у 94. години. Његово оружје остало је један од најупечатљивијих симбола 20. века - једноставно, робусно и довољно ефикасно да постане темељ пешадијског наоружања у десетинама војски широм света.
Фото: Јавно власништво/Википедија
У музеју у Ижевску чува се његов радни сто, а на његовом гробу стоји рељеф најпознатије аутоматске пушке у историји.
Утицај на југословенску војну индустрију
Када говоримо о производњи у више од двадесет држава, неизоставно је поменути и бившу Југославију. Крагујевачка „Застава“ је на бази система Калашњикова развила своју чувену серију М70. Југословенске верзије су биле изузетно цењене на светском тржишту због специфичних унапређења, попут квалитетнијег челика, тромблонских нишана и робуснијег кућишта (направљеног по узору на тежи митраљез РПК).
АК-47 је одавно престао да буде само војно оружје – постао је културни феномен, поп-арт мотив, па чак и део државних симбола (налази се на застави Мозамбика и грбу неколико других држава).
БОНУС ВИДЕО:
