Dodaj Nportal kao svoj Google izvor
Od ranjenog tenkiste do konstruktora
Kalašnjikov je rođen 10. novembra 1919. u selu Kurja u Altajskoj oblasti, u brojnoj seljačkoj porodici. Već kao dečak pokazivao je sklonost mašinstvu - rastavljao je poljoprivredne mašine i popravljao traktore.
Godine 1938. regrutovan je u Crvenu armiju, gde je postao tenkista. Tokom borbi kod Brjanska 1941. teško je ranjen, a vreme oporavka proveo je osmišljavajući tehnička rešenja za oružje koje bi bilo jednostavnije i pouzdanije od postojećeg.
Početkom 1942. premešten je u tehnički cenatr u Alma-Ati, gde je počeo da radi na prvim prototipovima ručnog oružja. NJegov AS-44 bio je zanimljiv, ali pretežak i nepraktičan. Pravi pomak došao je '46, kada je na konkurs za novu automatsku pušku ušao sa konstrukcijom AK-46, koja je kroz seriju dorada i testiranja evoluirala u model poznat kao AK-47.
Završna ispitivanja sprovedena su '47, ali je tek 1949. puška formalno uvedena u naoružanje.
Foto: Javno vlasništvo/Vikipedija
Zašto je AK postao globalni fenomen?
Kalašnjikov nije izmislio radikalno nova rešenja, ali je iz postojećih koncepata stvorio izuzetno delotvornu i pouzdanu celinu.
Pročitajte još
Puška je bila jednostavna za rastavljanje i održavanje, izuzetno otporna na blato, prašinu, kišu, sneg i neredovno podmazivanje te dovoljno efikasna na udaljenostima do 300 metara, što je savršeno odgovaralo tadašnjoj sovjetskoj pešadijskoj doktrini.
Relativno jednostavna proizvodnja omogućila je masovnu distribuciju unutar Varšavskog pakta, ali i mnogim savezničkim državama.
Simbol 20. veka
Tokom decenija AK i njegove kasnije varijante - pre svega AKM - postali su zaštitni znak revolucionarnih pokreta, oslobodilačkih ratova i postkolonijalnih sukoba. Legalno i ilegalno proizvodili su se u više od dvadeset država, uključujući Kinu (Type 56), Egipat (Maadi) i nekadašnju Istočnu Nemačku (MPi-K).
Foto: Depositphotos/lucky_pics
Procene govore o 75 do 100 miliona primeraka svih varijanti, što AK čini najrasprostranjenijom automatskom puškom na svetu.
Iako je primio brojna državna priznanja, Kalašnjikov lično nikada nije profitirao od svoje konstrukcije jer puška nije bila patentirana - pripadala je državi.
Dok je njegov američki pandan, Judžin Stoner (konstruktor puške M16), zarađivao procenat od svakog proizvedenog komada i postao milioner, Kalašnjikov je živeo od skromne državne penzije u Iževsku.
U pismu iz 2012. pravoslavnom patrijarhu Kirilu izrazio je moralnu dilemu oko toga da li su ga hiljade poginulih u ratovima na neki način učinile odgovornim, iako je uvek tvrdio da je puška napravljena radi odbrane domovine.
Mihail Kalašnjikov preminuo je 23. decembra 2013. u 94. godini. NJegovo oružje ostalo je jedan od najupečatljivijih simbola 20. veka - jednostavno, robusno i dovoljno efikasno da postane temelj pešadijskog naoružanja u desetinama vojski širom sveta.
Foto: Javno vlasništvo/Vikipedija
U muzeju u Iževsku čuva se njegov radni sto, a na njegovom grobu stoji reljef najpoznatije automatske puške u istoriji.
Uticaj na jugoslovensku vojnu industriju
Kada govorimo o proizvodnji u više od dvadeset država, neizostavno je pomenuti i bivšu Jugoslaviju. Kragujevačka „Zastava“ je na bazi sistema Kalašnjikova razvila svoju čuvenu seriju M70. Jugoslovenske verzije su bile izuzetno cenjene na svetskom tržištu zbog specifičnih unapređenja, poput kvalitetnijeg čelika, tromblonskih nišana i robusnijeg kućišta (napravljenog po uzoru na teži mitraljez RPK).
AK-47 je odavno prestao da bude samo vojno oružje – postao je kulturni fenomen, pop-art motiv, pa čak i deo državnih simbola (nalazi se na zastavi Mozambika i grbu nekoliko drugih država).
BONUS VIDEO:
