Формално образложење украјинског Министарства одбране било је дипломатски одмерено. У Кијеву су навели да се овај тип возила тренутно не налази у служби украјинских оружаних снага и да би његово увођење захтевало посебан систем обуке посада, одржавања и снабдевања резервним деловима.
То објашњење звучи рационално, али је занимљиво управо зато што је Украјина од почетка рата прихватила готово невероватно разноврстан „зоолошки врт“ западне и совјетске технике: артиљерију различитих калибара, борбена возила пешадије, тенкове, камионе, хеликоптере, противваздушне системе и борбене авионе. Кијев је у многим случајевима пристајао на компликовану логистику само да би попунио рупе на фронту.
РГ32М Аутрајдер очигледно није прошао ни тај праг.
Ирски оклопњак са лошом репутацијом
Ирска је ова возила набавила 2009. године од јужноафричке компаније БАЕ Сyстемс Ланд Сyстемс Соутх Африца за скоро 20 милиона евра. У ирској служби носила су ознаку ЛТАВ, односно Light Tactical Armoured Vehicle. Реч је о лаком 4×4 оклопном возилу отпорном на мине, развијеном из породице РГ-32, са В-обликованим дном, основном балистичком заштитом и могућношћу уградње митраљеза или даљински управљане борбене станице.
На папиру, Aутрajдер је требало да буде корисно возило за патролирање, извиђање, везу, командне задатке и мировне мисије. Има масу од око 9,5 тона, мотор снаге приближно 200 кW, аутоматски мењач и максималну брзину већу од 120 километара на сат. Може да носи малу посаду и додатну опрему, уз заштиту од лаког пешадијског наоружања и мина.
Прочитајте још
Фото: Ukrinform/Sipa USA/Profimedia
У пракси, ирско искуство било је много лошије. Возила су од почетка пратили приговори на честе кварове, ниску поузданост, проблеме са трансмисијом, електричним системима и компликованим одржавањем. Због тога су ретко коришћена чак и у мисијама за које су купљена, а већи део флоте дуго је стајао далеко од озбиљне оперативне употребе.
Године 2024. Ирска их је коначно повукла из службе, а после украјинског одбијања донесена је одлука да се цела флота уништи. Тако су возила која су плаћена скоро 20 милиона евра завршила као пример лоше набавке, неуспели покушај донације и проблем који Даблин сада мора да уклони о сопственом трошку.
Зашто их Украјина није хтела
Украјинско одбијање на први поглед делује необично. Кијев трпи огромне губитке у техници и често користи све што може да се поправи, наоружа или пошаље у позадину. Ипак, Аутрајдер није само „још једно оклопно возило“. То је мала и специфична флота од свега 27 комада, без постојећег украјинског ланца резервних делова, без обучене посаде, без домаће сервисне инфраструктуре и са историјом кварова.
За војску у рату таква донација може да постане већи терет него корист. Треба обучити возаче, механичаре и командире, набавити делове, направити техничку документацију, организовати одржавање и онда се надати да возило неће отказати баш када је потребно. Код опреме која има лошу репутацију и малу бројност, тај однос користи и трошка брзо постаје неповољан.
Постоји и други проблем. Украјинска војска већ има превише различитих типова возила. Сваки додатни модел, нарочито редак и непоуздан, додатно оптерећује логистику. Рат не тражи само гвожђе на точковима, већ систем који може да га одржава, поправља и враћа у употребу.
Због тога украјинска одлука није нужно незахвалност, већ хладна процена. Поклон може бити бесплатан само на папиру док на фронту свако возило тражи гориво, гуме, делове, механичаре, обуку, време и простор у ланцу снабдевања.
Ирска помоћ остаје, али не пролази све
Одбијање Аутрајдера не значи да Украјина одбија ирску помоћ уопште. Ирска је већ слала неборбену опрему, укључујући возила, камионе, амбуланте, минибусеве, Форд Рангер пикапове и роботе за разминирање. Даблин, као војно неутрална држава која није чланица НАТО-а, углавном се држи нелеталне помоћи, хуманитарне подршке и деминерских програма.
У септембру 2025. Ирска је, кроз операцију „Carousel 3“, испоручила Украјини 34 возила и три робота за разминирање преко координационог чвора у пољском Жешову. Та опрема је оцењена као погодна за украјинске потребе и уклопила се у оно што Даблин може политички да пошаље, а Кијев практично да користи.
РГ32М Aутрajдер је друга прича. То није корисни камион, амбуланта или деминерски робот, већ проблематично оклопно возило мале серије, без украјинске употребе и са дугом листом кварова у земљи која га је купила.
Зато ова епизода говори више од саме судбине 27 ирских оклопњака. Она показује да Украјина, упркос великој потреби за опремом, више не може да прихвати баш све што јој се понуди. Рат је ушао у фазу у којој логистика постаје једнако важна као број возила на папиру.