Шта је штетније по здравље - пиво или вино?

Годинама се воде расправе о томе да ли је чаша вина уз вечеру здрава навика или тихи ризик. Ново опсежно истраживање, представљено на годишњој научној седници Америчког кардиолошког колеџа, нуди досад најјаснији увид у ову дилему, сугеришући да нису све врсте алкохола створене једнако.

Анализом података прикупљених од више од 340.000 одраслих Британаца у склопу пројекта УК Биобанк у периоду од 2006. до 2022. године, научници су открили значајне разлике у здравственим исходима зависно од тога пије ли особа вино, пиво, јабуковачу или жестока пића. Док се високи унос било којег алкохола доследно повезује са лошијим здрављем, студија баца ново светло на потенцијалне учинке ниске до умерене конзумације, где врста пића постаје пресудан фактор.

Најзанимљивији налаз студије лежи у супротним учинцима различитих пића. Истраживање је показало да су умерени конзументи вина имали чак 21 посто нижи ризик од смрти узроковане кардиоваскуларним болестима у поређењу са особама које никада или само повремено пију алкохол. С друге стране, чак и ниска до умерена конзумација пива, јабуковаче или жестоких пића била је повезана са девет посто вишим ризиком од смртности због истих узрока. Ове разлике, наглашавају истраживачи, појављују се искључиво код ниских и умерених нивоа конзумације. Под умереном конзумацијом за мушкарце се сматрало између једне и пол до три стандардна пића дневно, а за жене између пола и једне и по чаше дневно, при чему стандардно пиће садржи око 14 грама чистог алкохола.

Фото: Depositphotos/belchonock

Међутим, научници изричито упозоравају да се ови потенцијално позитивни учинци вина бришу оног тренутка када конзумација постане прекомерна. Код особа са високим уносом алкохола, дефинисаном као више од три пића дневно за мушкарце и више од једног и по за жене, врста пића губи на важности, а негативне последице постају доминантне. У поређењу са онима који пију ретко или нимало, особе које су прекомерно пиле имале су 24 посто већи ризик од смрти из било којег узрока. Ризик од смрти узроковане раком био је већи за чак 36 посто, док је ризик од смрти због кардиоваскуларних болести порастао за 14 посто. Порука је јасна: без обзира на преференције, превише алкохола систематски уништава здравље и значајно скраћује животни век.

Поставља се питање зашто би вино имало другачији учинак. Научници нуде објашњења - од биохемије до навика. Црно вино богато је полифенолима, једињењима која делују на здравље срца. Но, одговор није само у саставу. Истраживачи истичу да се вино чешће пије уз оброке и повезује са квалитетнијом исхраном. "Сви ти чиниоци заједно сугеришу да врста алкохола и повезане животне навике доприносе разликама", објаснила је Занглинг Чен. Ипак, налазе треба узети са опрезом. Студија је опсервацијска, не доказује узрочност, а подаци су утемељени на самопријави. Стручњаци упозоравају како не постоји сигурна количина алкохола те је апстиненција увек баш најсигурнија опција.

БОНУС ВИДЕО: