Dodaj Nportal kao svoj Google izvor
Светитељка Февронија потицала је из угледне римске породице и била је ћерка сенатора Просфора. Иако јој је био намењен живот на двору и унапред уговорен брак, одлучила је да изабере потпуно другачији пут. Напустила је световни живот и замонашила се у манастиру у Асирији, којим је управљала њена тетка Вриена.
Још као веома млада монахиња стекла је углед захваљујући својој мудрости, благости и дубокој побожности. Њене поуке привлачиле су многе вернике, а сестре у манастиру посебно су је цениле због скромности и посвећености вери.
Њена судбина променила се у време великих прогона хришћана за време цара Диоклецијана. У тај крај стигао је војсковођа Селин, познат по суровом обрачуну са свима који су исповедали хришћанску веру. Уз њега је био и његов синовац Лисимах, за кога предање каже да је у тајности помагао хришћанима кад год је имао прилику.
Када је Селин сазнао за младу монахињу, наредио је да је изведу пред њега и захтевао да се одрекне Христа. Февронија је то одлучно одбила, због чега је била изложена тешком мучењу. Ни пред највећим патњама није променила своју одлуку, па је на крају погубљена због своје вере.
Црквено предање наводи да је њеног мучитеља убрзо стигла Божја казна. Обузео га је снажан немир, након чега је, према записима, изгубио живот ударивши главом о мермерни стуб.
После њене смрти, Лисимах је наредио да тело Свете Февроније буде сахрањено са свим почастима у манастиру у којем је живела. Недуго затим и сам је примио хришћанство, заједно са великим бројем војника који су били сведоци њеног страдања.
Током векова међу верницима се сачувало предање о бројним чудима која су се догађала на њеном гробу. Веровало се да се управо на дан њеног празника Света Февронија јавља сестрама у манастиру, на месту на којем је некада стајала током богослужења.
Света Февронија пострадала је почетком четвртог века, 310. године. Њене мошти су неколико деценија касније, 363. године, пренете у Цариград, где су наставиле да буду место молитве и утехе многим верницима. Данас је Српска православна црква молитвено прославља као пример непоколебљиве вере, истрајности и оданости Христу.
Верници данашњи дан треба да проведу у миру.
БОНУС ВИДЕО:
