Dodaj Nportal kao svoj Google izvor
Лордан Зафрановић гостовао је у култној емисији "Док анђели спавају" код ауторке и водитељке Марине Рајевић Савић, где је без длаке на језику говорио о свом новом, дугоочекиваном филмском остварењу "Златни рез 42: Ђеца Козаре", али се и жестоко осврнуо на срамну употребу усташког поклича "За дом спремни".
Фото: Антонио Ахел/АТА имагес
Зафрановић, чији ће нови филм највероватније премијерно бити приказан на предстојећем ФЕСТ-у, отворено је поручио да би свим срцем волео да се ово остварење прикаже у Хрватској.
Он је нагласио да је коришћење озлоглашеног усташког поздрава потпуно недопустиво, с обзиром на то да је под тим симболом извршен стравичан геноцид и убијено на стотине хиљада невиних људи.
- Па ја бих волио да се тај, тај филм прикаже у Хрватској једном. У неком смислу сам ја и направио то за ту публику. С обзиром на ово масовно дизање руку у знак усташког поздрава "За дом спремни". Мислим, то је ван памети да се поздравља са знаком под којим је убијено толико маса људи и то на начине који су зверски, који су неописиви, је л'? Просто не могу да верујем да се диже уз тај поздрав и то дижу моји људи, је л'? И то масовно. То значи да је рађено на тој мржњи, да је једноставно неко, како бих рекао, замагљује истине и учи да се још више мржња појача - навео је Зафрановић.
Прочитајте још
Филм "Златни рез 42: Ђеца Козаре" представља професионални и животни пројекат Лордана Зафрановића, у којем се храбро и бескомпромисно бави једном од највећих и најмрачнијих тема у историји човечанства, темом чистог зла.
Фото: Антонио Ахел/АТА имагес
Сценарио за овај историјски спектакл инспирисан је потресном и истинитом причом о језивој судбини десетина хиљада српске деце са подручја Козаре. Она су током Другог светског рата масовно одвођена у логоре смрти, једине дечије логоре у целој Европи, који су мучки формирани у клерофашистичкој Независној Држави Хрватској (НДХ).
Централна нит овог филмског остварења прати потресну судбину троје деце, сестре Зоре и њене двојице браће, који су лета 1942. године са мајком бежали од фашистичког терора дубичком цестом. Несрећна мајка и њена деца, гладни, жедни и изнемогли, бежали су заједно са стотинама других изгнаника. Нажалост, мајка је на крају завршила у немачком логору Равензбург, док су невина деца депортована директно у пакао на земљи, у сабирни центар број 3, злогласни логор Јасеновац.
(Мондо)
БОНУС ВИДЕО:
