ПИВО ИЛИ ВИНО: Велика студија решила дилему

Годинама се води расправа о томе да ли је чаша вина уз вечеру здрава навика или прикривени здравствени ризик. Ново опсежно истраживање, представљено на годишњем научном скупу Америчког колеџа за кардиологију (American College of Cardiology), доноси до сада најјаснији увид у ову дилему и сугерише да нису све врсте алкохола исте, пише говорисе.си.

Анализирајући податке више од 340.000 одраслих становника Велике Британије, прикупљене у оквиру пројекта УК Биобанк између 2006. и 2022. године, научници су открили значајне разлике у здравственим исходима у зависности од тога да ли људи пију вино, пиво, јабуковачу или жестока пића.

Иако је велика конзумација било које врсте алкохола доследно повезана са лошијим здрављем, истраживање доноси нови поглед на могуће ефекте ниске до умерене конзумације алкохола, при којој врста пића постаје кључни фактор.

Умерено испијање вина повезано са мањим ризиком него потпуна апстиненција

Најзанимљивији резултат истраживања јесу различити ефекти појединих врста алкохола. Људи који су умерено пили вино имали су чак 21 одсто мањи ризик од смрти услед кардиоваскуларних болести у поређењу са особама које никада или веома ретко пију алкохол.

Фото: Depositphotos/NatashaFedorova

С друге стране, чак је и ниска до умерена конзумација пива, јабуковаче или жестоких пића била повезана са 9 одсто већим ризиком од смрти због болести срца и крвних судова.

Истраживачи наглашавају да су ове разлике уочене искључиво код ниског и умереног уноса алкохола. Као умерену конзумацију дефинисали су између једне и по и три стандардне алкохолне јединице дневно за мушкарце, односно између пола и једне и по стандардне јединице дневно за жене. Једна стандардна алкохолна јединица садржи приближно 14 грама чистог алкохола.

Прекомерно пијење штети без обзира на врсту пића

Научници ипак упозоравају да сви потенцијални позитивни ефекти вина нестају чим конзумација алкохола постане прекомерна.

Код особа које су уносиле више од три стандардне алкохолне јединице дневно (мушкарци) или више од једне и по (жене), врста пића више није играла никакву улогу, јер су негативне последице прекомерног уноса алкохола биле доминантне.

У поређењу са људима који ретко или никада не пију алкохол, особе које су прекомерно конзумирале алкохол имале су:

• 24 одсто већи ризик од смрти из било ког узрока
• 36 одсто већи ризик од смрти услед рака
• 14 одсто већи ризик од смрти због кардиоваскуларних болести

Порука истраживања је јасна – без обзира на то коју врсту алкохолног пића неко бира, прекомерно конзумирање алкохола штети здрављу и значајно скраћује животни век.

Фото: Depositphotos/scratch

Зашто вино има другачији ефекат?

Поставља се питање због чега вино показује другачије резултате од осталих алкохолних пића.

Научници нуде неколико могућих објашњења – од биохемијског састава до животних навика људи који га пију. Црвено вино садржи велики број полифенола, једињења која могу имати повољан утицај на здравље срца.

Међутим, одговор се вероватно не крије само у саставу пића. Истраживачи истичу да се вино чешће пије уз оброке и да је често повезано са квалитетнијом исхраном и здравијим животним стилом.

- Сви ови фактори заједно указују на то да и врста алкохола и животне навике које је прате доприносе уоченим разликама - објаснила је истраживачица Џанг-линг Чен.

Ипак, резултате треба тумачити опрезно. Реч је о опсервационом истраживању које не може да докаже узрочно-последичну везу, а подаци се заснивају на информацијама које су сами учесници пријавили. Стручњаци зато подсећају да не постоји потпуно безбедна количина алкохола и да је са здравственог аспекта апстиненција и даље најсигурнији избор.

(Citymagazine)

БОНУС ВИДЕО: 

Wizz Аир без одговора на питања о безбедности путника