Скоро све велике идеје настају кроз сличан процес. Креативност није мистичан дар резервисан за ретке појединце, већ вештина која може да се развија учењем, вежбом и храброшћу да се идеје испробају у пракси.
Добар пример је Фредерик Јуџин Ајвс, пионир фотографије који је крајем 19. века решавао велики проблем новинске индустрије. У то време фотографије су се штампале споро и скупо, јер је било неопходно да гравери ручно преносе слике на челичне плоче.
Фото: Профимедиа
Ајвс је најпре радио као штампарски шегрт, а затим је водио фотографску лабораторију на Универзитету Корнел. Годинама је изучавао штампу, фотографију, камере и оптику. После дугог размишљања о проблему, једног јутра пробудио се са готовим решењем у глави.
Своју идеју је патентирао 1881. године, а потом је наставио да је усавршава. Његов поступак полутонске штампе разлагао је фотографију на мноштво ситних тачака које су, посматране са нормалне удаљености, стварале различите нијансе сиве. Тиме су трошкови штампања слика смањени чак петнаест пута.
Фото: Mohamad Faizal Ramli / Alamy / Profimedia
Џејмс Веб Јанг је 1940. године у књизи „Техника за стварање идеја“ објаснио да креативност најчешће настаје стварањем нових комбинација већ постојећих елемената. Креативна особа, дакле, не ствара нужно нешто ни из чега, већ уочава везе које други нису приметили.
Прочитајте још
Креативни процес може се поделити на пет фаза.
Креативност, дакле, није само бљесак инспирације. Она је процес учења, повезивања, одмора, увида и упорног усавршавања.
(jamesclear)
БОНУС ВИДЕО: