Dodaj Nportal kao svoj Google izvor
Сунце је већ високо изнад глисера када се на хоризонту појављује Гјарос, пусто острво у Егејском мору, пише Би Би Си. Како се приближавамо, указује се масивна грађевина од црвене цигле – затвор због којег је острво добило надимак „Ђавоље острво“.
До њега се стиже за свега пола сата вожње из Сироса, административног центра Кикладских острва, југоисточно од копнене Грчке. Ако запловите у било ком правцу, наићи ћете на типична грчка острва попут Миконоса или Андроса – беле куће разбацане по падинама, редовне трајекте и пуне таверне. Гјарос никада није постао део тог туристичког света. На њему доминирају камењар и ниско растиње, па на први поглед делује потпуно напуштено. Али није.
Разлог лежи у једном од најмрачнијих периода грчке историје. Ауторитарни режим, а потом и вишедеценијска војна употреба острва спречили су његов развој и сачували природу готово нетакнутом. Затим је 2004. године једна неочекивана фотографија поново скренула пажњу на ово место – али из сасвим другог разлога.
Испоставило се да је некадашње „Ђавоље острво“ постало уточиште ретке средоземне медведице, врсте која је тада била на ивици изумирања.
Прочитајте још
Острво прогона
Гјарос је вековима био симбол изолације и казне. Још у време Римског царства служио је као место прогонства политичких затвореника.
Најмрачније поглавље његове историје почело је 1948. године, када је грчка држава иселила последњег 31 становника и претворила острво у затвор. Док су околна острва развијала туризам, Гјарос је остао затворен за свет. Током два таласа политичких прогона више од 20.000 људи – углавном комуниста, писаца, студената и уметника – било је заточено на острву.
У првим годинама након Грчког грађанског рата затвореници су живели у шаторима током врелих лета и ледених зима, док су градили затворски комплекс од цигле.
Нови талас репресије уследио је за време војне диктатуре од 1967. до 1974. године. Иако је званично представљао „васпитни центар“, Гјарос је заправо био место принудног рада и мучења.
Након пада хунте, грчка морнарица користила је острво као полигон за бомбардовање све до 2002. године.
На њему и данас нема хотела, трајектних линија нити сталних становника. Управо је одсуство људи постало његова највећа заштита.
Фотографија која је променила судбину острва
По завршетку војних активности рибари су почели да пријављују виђања средоземних медведица око острва.
Преломни тренутак догодио се 2004. године када је један подводни риболовац фотографисао женку медведице са младунцем како одмара на отвореној плажи усред дана – призор који је готово нестао са Медитерана.
„Никада раније нисам видео тако нешто у Грчкој. Изгледало је као фотографија из давних времена“, рекао је биолог Панос Дендринос из Хеленског друштва за проучавање и заштиту средоземне медведице.
Та фотографија подстакла је прва научна истраживања острва. Научници су открили колонију од око 70 одраслих јединки, вероватно највећу у Медитерану у то време.
Још више их је изненадило понашање животиња.
„На другим местима медведице су стално на опрезу. На Гјаросу су биле потпуно опуштене“, рекао је биолог Спирос Котоматас из WWФ Грчка.
Присуство морнарице годинама је одвраћало риболовце, па су воде око острва постале богато хранилиште.
Морски резерват
Захваљујући овом открићу, Гјарос је 2019. године проглашен првим заштићеним морским подручјем у том делу Грчке. Данас службеници редовно патролирају заштићеном зоном како би спречили илегални риболов, а WWФ је успоставио систем камера који омогућава надзор у реалном времену. Између 2015. и 2023. број случајева илегалног риболова међу рекреативним риболовцима смањен је за 57 одсто, а међу професионалним за чак 85 одсто.
Истраживања су показала да у заштићеним водама живи више од 130 врста морских организама, знатно више него ван резервата, а рибе су бројније и крупније. Осим средоземних медведица, овде живе морске корњаче, делфини, китови, џиновске раже и бројне друге угрожене врсте.
Уточиште и за ретке морске птице
На литицама Гјароса налази се и друга највећа светска колонија јелкоуанске стрмоглавке, угрожене морске птице која чини око 15 одсто укупне светске популације.
Ипак, ни она није потпуно безбедна. Инвазивни пацови уништавају јаја и младунце, док дивље свиње разарају гнезда и нападају одрасле птице. Научници зато спроводе програм уклањања свиња како би заштитили колонију.
Још много посла
Иако је Гјарос данас једно од најбоље очуваних подручја у Егејском мору, стручњаци упозоравају да заштита једног острва није довољна.
У априлу 2026. године председничким указом острво је добило највиши степен правне заштите. Ипак, научници сматрају да је потребно заштитити много већи део Медитерана.
„Гјарос је острво наде“, каже морски биолог Марија Саломиди. „Али потребно нам је хиљаду оваквих Гјароса широм Грчке. Тек тада ћемо моћи да кажемо да смо заиста успели.“
(BBC)
БОНУС ВИДЕО:
