Dodaj Nportal kao svoj Google izvor
Први пут је са свог венчања у Индонезији побегао давне 2007, али му је једна друга Индонежанка ипак била суђена. Београђанин Виктор Лазић својевремено је открио своју невероватну љубавну причу- од тога како је са свадбе коју су хтели да му наметну бежао 18 сати, до Ите са Јаве с којом се 2022. венчао - у хаљини.
Фото: Printskrin/instagram/viktorlazicvi
Виктор је као надалеко познат путописац прошао скоро читав свет и на једној од његових авантура десила му се баш филмска ситуација. Једва је извукао живу главу од изрежиране свадбе на Суматри.
Један комплимент довољан за венчање
Прочитајте још
- То се догодило 2007. године у племену Батак. То је народ некадашњих људожера. У том племену боравио сам неколико недеља и удварао се једној лепојки. Увече је било окупљено цело село на некој врсти посела, а поглавица ме је упитао да ли ми се девојка свиђа. То је урадио пред свима, а мени се учинило некултурним да кажем да ми се не свиђа, мислио сам да би их то увредило и могло да значи да је сматрам за ружну. Сутрадан сам затекао велику фешту и обрадовао се: рекоше ми да је у току венчање, а то значи да ћу имати прилике да видим њихове обичаје и народне ношње - рекао је Виктор својевремено у интервјуу за Задовољну.
Није у том тренутку ни слутио шта га чека.
- Када сам упитао да упознам младу и младожењу, рекоше ми да сам ја младожења...
Тада је кренула акција бежаније.
Бег од 18 сати преко кратера вулкана
- Уз помоћ једног пријатеља јуначки сам са мог венчања побегао. Отићи из тог беспућа није нимало једноставно, путовао сам 18 сати и променио неколико превозних средстава. Пут је водио преко кратера једног вулкана, а возач аутобуса ме је утешио речима да у тој земљи постоји "само" 126 активних вулкана."
Исцрпљен и болестан, са температуром око 40 степени, стигао је у племе, у ком иначе влада матријархат...
- Тамо су ме одвели код врача који ме је, као што то чине врачеви у разним деловима света, прописно истукао. Логика је да сам се разболео зато што је у мене ушао неки зао дух и, ако ме добро истуче, том духу ће у мом телу бити непријатно и он ће га напустити, а ја ћу оздравити. Не знам шта ми је помогло: његове батине, народни лекови које ми је дао или европски лекови које сам такође узео, тек после неколико дана ми је било много боље.
Током бекства није много размишљао, сем што је у једном тренутку схватио да је толико болестан да га таквог сигурно не би пустили у авион и да ће се тешко вратити кући.
- Да сам остао тамо, живот ми сигурно не би био лош: ту живе орангутани, природа је издашна и живот је леп. Понекад жалим што сам тако отишао и бринем се за ту девојку, која мора да је мојим бекством била веома осрамоћена.
А како се у све то уклапа венчање са другом Индонежанком са острва Јава?
Садашњу жену запросио међу књигама високим преко метар
- Иту сам упознао 2009. године када сам се спуштао са једног вулкана. Она је била у библиотеци у региону окруженом са три вулкана. Директор библиотеке био је мој пријатељ који ми је много помогао када су ме на претходном путовању опљачкали. Отишао сам да га посетим и погледам библиотеку, а затекао Иту... Тад је њој било 16 година, а мени 24. Разменили смо контакте, она ми је написала дивно писмо добродошлице у Индонезију и растали смо се као познаници, никакве привлачности није било. Повремено смо били у контакту, али се нисмо видели све до 2017. године, кад је букнула љубав...
Врло занимљиво је и како је Виктор запросио Иту. То се десило у његовом Музеју књиге и путовања на Бањици где је направио изложбу џиновских књига.
- Многа од тих издања већа су од једног метра и тешка по 15-20 килограма. Ита је ниског раста, као и већина Индонежана, па је међу џиновским књигама изгледала као Алиса у земљи чуда. Тако сам је запросио.
Оженио се у традиционалној индонежанској хаљини
У Индонезији су се венчали у тамошњој националној одећи.
- Ја сам обукао традиционалну хаљину за којом је био постављен традиционални бодеж керис. За те бодеже Индонежани верују да су живи и да могу својим духом да убију и ако неког не додирну. Али сам ја инсистирао да се обред обави по православном обичају, тако да је венчање одржано у православној цркви у Џакарти.
Ита не зна шта је свађа, али од својих ставова никад не одступа
Виктор за крај прича и зашто је од свих жена света које је упознао одабрао баш Иту.
- Ита је оличење смирености и стрпљења. Она је изузетно јака жена која јачину показује на непосредан, али увек нежан начин. Никада не диже глас, а свађа је за њу нешто непојмљиво. А ипак увек показује јасну чврстину својих ставова, жеља и намера и од њих не одступа. Уз то је веома породична, али широких схватања и пуна разумевања за моја путовања и екцентричности – пружа ми слободу коју бих са мало којом женом имао. Шта бих више могао да пожелим од животног сапутника?
(Задовољна)
БОНУС ВИДЕО:
