Dodaj Nportal kao svoj Google izvor
У данима паклених врућина, када ни хлад, ни вода, ни клима-уређаји понекад не доносе довољно олакшања, један стари реквизит поново постаје незамењив. Лепеза, некад елегантан модни додатак и знак друштвеног статуса, данас се све чешће може видети у торбицама, на терасама кафића, у јавном превозу, на концертима и летњим догађајима.
Историја лепезе је дуга и занимљива. Људи су се од давнина хладили листовима, перјем, тканином или танким парчићима дрвета, а лепезе су се користиле у старом Египту, Кини, Јапану и другим древним културама. У почетку нису служиле само за расхлађивање, него и за церемоније, верске обреде, истицање моћи и украшавање одеће. Посебно важно место лепеза има у азијској култури. У Кини су се израђивале од свиле, бамбуса, перја и папира, те су често биле осликане пејзажима, цвећем, калиграфијом и књижевним мотивима. Тако се лепеза често претварала у мало уметничко дело које је говорило о укусу, образовању и положају особе која га носи.
Фото: Dmytro Zinkevych / Alamy / Profimedia
Склопива лепеза, какву данас најчешће замишљамо, посебно се повезује с Јапаном. Сматра се да се тамо развила још у раном средњем веку, а затим се проширила према Кини и другим деловима Азије. Захваљујући својој практичности, могла је лако да се носи, стави у рукав или торбицу и користи у свакодневним, свечаним и уметничким пригодама.
У Европу су лепезе стигле преко трговачких путева, путника и помораца, а нарочиту популарност стекле су од 16. века надаље. На европским дворовима брзо су постале омиљен модни додатак племкиња, посебно у Француској, Шпанији, Италији и Енглеској. Катарина Медичи и краљица Елизабета I често се помињу међу женама које су помогле да лепеза постане симбол префињености, елеганције и друштвеног престижа. У 18. и 19. веку лепеза је доживела прави процват. Израђивале су се раскошне лепезе од свиле, чипке, пергамента, слоноваче, седефа, дрвета и перја, а многе су биле ручно осликане призорима из митологије, природе, љубави, позоришта или свакодневног живота. Неке су биле толико вредне да су се чувале као породично наслеђе, баш попут накита.
Једна од најзанимљивијих прича везаних за лепезу јесте она о њеном наводном тајном језику. У 18. и 19. веку, када су балови, салони и дворска окупљања имали строга правила понашања, говорило се да су жене управо лепезом слале дискретне поруке удварачима. Покрет преко образа, брзо затварање, лагано спуштање или држање лепезе пред лицем наводно су имали различита значења, од наклоности до одбијања. Иако историчари данас упозоравају да је део те приче вероватно романтична легенда и домишљат маркетиншки трик произвођача лепеза, она се савршено уклопила у слику лепезе као предмета елеганције и тајанствености. У друштву у којем емоције често нису смеле отворено да се показују, лепеза је била идеалан реквизит за скривање осмеха, руменила или погледа. Било да је заиста служила као тајни код или само као лепа прича, остала је један од најшармантнијих симбола салонског завођења.
Фото: Laura Apostoli, YAY Media AS / Alamy / Profimedia
Данас је лепеза поново доживела мали повратак. Све топлија лета, боравак на отвореним догађајима, фестивали, свадбе, процесије, концерти и чекања у јавном превозу учинили су је практичним савезником против врућине. За разлику од електричних уређаја, не требају јој батерије, не заузима много места и може да се користи било где. Лепеза је и еколошки занимљивија од многих једнократних решења за расхлађивање. Квалитетна лепеза може да траје годинама, а израђује се од природних материјала попут бамбуса, папира, памука или дрва. Осим тога, може бити леп модни детаљ који се усклађује с одећом, торбом, шеширом или летњим стилом.
Лепеза је посебна управо зато што спаја једноставност и симболику. Она је истовремено предмет из свакодневице, модни додатак, део историје, уметности и културе. У неколико покрета може да донесе мало ваздуха, али и да подсети на времена када су детаљи у рукама говорили готово једнако гласно као речи.
(Вечерњи.хр)
БОНУС ВИДЕО:
Прочитајте још
