Санкције, рат и криза: Како Иран и даље опстаје?

Милиони људи широм Ирана боре се за егзистенцију и опстанак, али је економија те земље, упркос пет месеци рата са Сједињеним Америчким Државама, и даље далеко од потпуног слома.

Пространа и ресурсима богата земља са више од 92 милиона становника развила је релативно разноврсну домаћу економију за једног великог извозника нафте. Власти су се деценијама ослањале на самодовољност, суочене са оштрим економским ембаргом и сукобима са САД, Израелом и Западом.

 

 

Пољопривреда која захтева велике количине воде, производња и услужни сектор смањили су потпуну зависност земље од нафте, док су прикривени трансфери нафте, прекогранична трговина, поморске мреже и велико неформално тржиште рада помогли економији да остане отпорна.

Ипак, становништво је платило огромну цену, јер је на себе преузело највећи део терета. Више од деценије свеобухватних санкција, два рата од јуна прошле године, протести широм земље током којих су убијене хиљаде људи, као и неколико државних блокада интернета у протеклој години, додатно су отежали људима да зараде пристојну плату и планирају будућност.

– Скуп начин преживљавања

Економиста специјализован за социјалну политику Хади Кахалзадех каже да под економским сломом подразумева појаву глади и губитак способности државе да исплаћује запослене и пружа основне услуге. У том смислу, иранска економија се није урушила.

– Не мислим ни да ће комбинација рата, блокаде и санкција, колико год била болна, ускоро довести земљу до тог стања – рекао је за Ал Џазиру Кахалзадех, сарадник Квинси института и истраживач Центра за глобални развој и одрживост Универзитета Брандајс у Масачусетсу.

Та комбинација подигла је инфлацију на око 90 одсто, док је раст цена хране међу највишима у свету. Цене бројних основних намирница, попут меса, јаја и уља за кување, више су него утростручене током протекле године, док плате брзо заостају за поскупљењима.

Увозна роба такође непрестано поскупљује, јер национална валута наставља да пада на нове најниже нивое у односу на амерички долар, док затварање Ормуског мореуза, након почетка америчко-израелског рата крајем фебруара, блокира нове испоруке.

Кахалзадех каже да чињеница да се економски удари често апсорбују кроз инфлацију и пад вредности валуте ипак оставља одређени подстицај за увоз и производњу. То омогућава да робе и даље буде на полицама, али она постаје све мање доступна становништву.

– То одржава систем у функцији, али се трошак директно пребацује на домаћинства – рекао је Кахалзадех. – Држава потом покушава да ублажи последице новчаном помоћи и субвенцијама. То је скуп начин преживљавања, али спречава потпуни слом.

Месечна минимална зарада износи мање од 100 долара, док влада исплаћује месечну новчану помоћ и обезбеђује електронске бонове за основне намирнице, у вредности од још неколико долара.

Портпаролка владе Фатеме Мохаџерани изјавила је у уторак на конференцији за новинаре да је влада, са закашњењем, успела да уплати новац продавницама укљученим у систем електронских бонова. Међутим, продавнице нису примиле средства јер неколико великих банака и даље има озбиљне проблеме, више од месец дана након што су власти саопштиле да су биле мета великих сајбер напада.

Она је указала и на штету коју су САД нанеле инфраструктури током најновијег таласа бомбардовања овог месеца, наводећи да је погођено 12 мостова и два тунела, као и да је изгубљен део капацитета за производњу природног гаса и електричне енергије.

Мохаџерани је оценила као – значајно достигнуће – и доказ одлучности владе то што ће производне индустрије имати два дана рестрикција струје недељно, уместо раније предвиђена три дана.

Милијарде које нису враћене

У извештају Института Саба за пензијске стратегије из 2025. године, истраживачког центра повезаног са иранским државним пензијским фондом, наводи се да је пре пет година нешто више од 30 одсто Иранаца живело испод границе сиромаштва.

Према проценама, тај удео је ове године достигао 45 одсто и наставља да расте.

Мохамад Реза Фарзанеган, професор економије Блиског истока на Универзитету Филипс у Марбургу у Немачкој, рекао је да – системска корупција – представља најозбиљнију унутрашњу претњу иранској економији, јер смањује продуктивност, слаби институције и награђује политичке везе уместо ефикасности.

 

 

Приходи од нафте омогућили су влади да прикрије део слабости и одложи последице. Међутим, они су истовремено подстакли трагање за привилегијама и прекомерну зависност од државе, што је ослабило приватни сектор и смањило подстицаје за иновације и дугорочна улагања, рекао је он за Ал Џазиру.

– Домаћинства смањују потрошњу, компаније одлажу инвестиције, а образовани радници разматрају одлазак из земље. Економија наставља да функционише, али по цену смањивања средње класе, нижег нивоа инвестиција, слабијих јавних услуга и пада поверења у будућност – рекао је Фарзанеган.

Забихолах Ходаејан, директор Генералне инспекцијске организације Ирана, изјавио је у недељу за државну телевизију да су поједини – повереници – које су највише иранске власти, укључујући Врховни савет за националну безбедност, задужиле да врате новац од продаје сирове нафте и других производа под санкцијама – издали – земљу и задржали новац за себе.

Према његовим речима, такозвани повереници тренутно држе најмање 11 милијарди долара, од чега је 1,6 милијарди долара – злоупотребљено.

Неки од њих се и даље налазе у Ирану и ухапшени су, док су други побегли, укључујући једну особу која је украла више од 200 милиона долара.

 

 

Званичник, међутим, није навео имена одговорних, нити је рекао да ли ће они који су их поставили за поверенике сносити правне последице.

Ходаејан је навео и да више од 20.000 извозника по закону мора да врати у земљу 94 милијарде евра, односно готово 107 милијарди долара прихода од извоза, али да то нису учинили.

Међу њима је 225 неименованих појединаца, од којих сваки има обавезе у страној валути веће од 50 милиона евра, односно готово 57 милиона долара.

Иранци постају све сиромашнији

Кахалзадех каже да су дуготрајне санкције потпуно преобликовале друштвено-економску структуру Ирана.

– Средња класа је 2011. године чинила већину становништва. Данас је постала мањина. Истовремено, људи који су некада били мањина, сиромашни и они којима прети сиромаштво, сада чине око 70 одсто становништва – рекао је он, додајући да ће се тај тренд наставити.

У главном граду Техерану, као и у бројним другим градовима и селима широм земље, то значи да месо и млечни производи нестају из исхране домаћинстава, да се медицински третмани одлажу, кирије плаћају са закашњењем, а многе плате не трају ни неколико дана, а камоли недеља.

– Чак и ако инфлација касније опадне или се економски раст врати, штета неће брзо нестати. Када породице једном изгубе уштеђевину, имовину, здравље, могућности за образовање и осећај сигурности који доноси припадност средњој класи, потребне су године да се све то обнови – рекао је Кахалзадех.

 

 

Иран и САД настављају да размењују поруке преко посредника и у великој мери су обуставили војне операције, али се сукоб у међувремену проширио на Црвено и Каспијско море, док су тензије у Ормуском мореузу и даље високе.

Фарзанеган са Универзитета Филипс у Марбургу каже да, све док санкције и опасност од новог сукоба остају на снази, домаће економске реформе саме по себи не могу да обезбеде трајан опоравак.

– Чак и ако политички систем опстане, економија може остати хронично болесна – рекао је он.

Додао је да економске везе са Кином, Русијом и суседним земљама могу обезбедити привремени предах, али да не могу у потпуности заменити међународне економске односе.

– Због тога је најважнија економска мера смањење геополитичког ризика путем дипломатије. Без стабилног окружења, иранска економија може наставити да преживљава, али ће имати веома мало шанси за истински опоравак – закључио је Фарзанеган.

(Aljazeera)

БОНУС ВИДЕО