Sankcije, rat i kriza: Kako Iran i dalje opstaje?

Milioni ljudi širom Irana bore se za egzistenciju i opstanak, ali je ekonomija te zemlje, uprkos pet meseci rata sa Sjedinjenim Američkim Državama, i dalje daleko od potpunog sloma.

Prostrana i resursima bogata zemlja sa više od 92 miliona stanovnika razvila je relativno raznovrsnu domaću ekonomiju za jednog velikog izvoznika nafte. Vlasti su se decenijama oslanjale na samodovoljnost, suočene sa oštrim ekonomskim embargom i sukobima sa SAD, Izraelom i Zapadom.

 

 

Poljoprivreda koja zahteva velike količine vode, proizvodnja i uslužni sektor smanjili su potpunu zavisnost zemlje od nafte, dok su prikriveni transferi nafte, prekogranična trgovina, pomorske mreže i veliko neformalno tržište rada pomogli ekonomiji da ostane otporna.

Ipak, stanovništvo je platilo ogromnu cenu, jer je na sebe preuzelo najveći deo tereta. Više od decenije sveobuhvatnih sankcija, dva rata od juna prošle godine, protesti širom zemlje tokom kojih su ubijene hiljade ljudi, kao i nekoliko državnih blokada interneta u protekloj godini, dodatno su otežali ljudima da zarade pristojnu platu i planiraju budućnost.

– Skup način preživljavanja

Ekonomista specijalizovan za socijalnu politiku Hadi Kahalzadeh kaže da pod ekonomskim slomom podrazumeva pojavu gladi i gubitak sposobnosti države da isplaćuje zaposlene i pruža osnovne usluge. U tom smislu, iranska ekonomija se nije urušila.

– Ne mislim ni da će kombinacija rata, blokade i sankcija, koliko god bila bolna, uskoro dovesti zemlju do tog stanja – rekao je za Al DŽaziru Kahalzadeh, saradnik Kvinsi instituta i istraživač Centra za globalni razvoj i održivost Univerziteta Brandajs u Masačusetsu.

Ta kombinacija podigla je inflaciju na oko 90 odsto, dok je rast cena hrane među najvišima u svetu. Cene brojnih osnovnih namirnica, poput mesa, jaja i ulja za kuvanje, više su nego utrostručene tokom protekle godine, dok plate brzo zaostaju za poskupljenjima.

Uvozna roba takođe neprestano poskupljuje, jer nacionalna valuta nastavlja da pada na nove najniže nivoe u odnosu na američki dolar, dok zatvaranje Ormuskog moreuza, nakon početka američko-izraelskog rata krajem februara, blokira nove isporuke.

Kahalzadeh kaže da činjenica da se ekonomski udari često apsorbuju kroz inflaciju i pad vrednosti valute ipak ostavlja određeni podsticaj za uvoz i proizvodnju. To omogućava da robe i dalje bude na policama, ali ona postaje sve manje dostupna stanovništvu.

– To održava sistem u funkciji, ali se trošak direktno prebacuje na domaćinstva – rekao je Kahalzadeh. – Država potom pokušava da ublaži posledice novčanom pomoći i subvencijama. To je skup način preživljavanja, ali sprečava potpuni slom.

Mesečna minimalna zarada iznosi manje od 100 dolara, dok vlada isplaćuje mesečnu novčanu pomoć i obezbeđuje elektronske bonove za osnovne namirnice, u vrednosti od još nekoliko dolara.

Portparolka vlade Fateme Mohadžerani izjavila je u utorak na konferenciji za novinare da je vlada, sa zakašnjenjem, uspela da uplati novac prodavnicama uključenim u sistem elektronskih bonova. Međutim, prodavnice nisu primile sredstva jer nekoliko velikih banaka i dalje ima ozbiljne probleme, više od mesec dana nakon što su vlasti saopštile da su bile meta velikih sajber napada.

Ona je ukazala i na štetu koju su SAD nanele infrastrukturi tokom najnovijeg talasa bombardovanja ovog meseca, navodeći da je pogođeno 12 mostova i dva tunela, kao i da je izgubljen deo kapaciteta za proizvodnju prirodnog gasa i električne energije.

Mohadžerani je ocenila kao – značajno dostignuće – i dokaz odlučnosti vlade to što će proizvodne industrije imati dva dana restrikcija struje nedeljno, umesto ranije predviđena tri dana.

Milijarde koje nisu vraćene

U izveštaju Instituta Saba za penzijske strategije iz 2025. godine, istraživačkog centra povezanog sa iranskim državnim penzijskim fondom, navodi se da je pre pet godina nešto više od 30 odsto Iranaca živelo ispod granice siromaštva.

Prema procenama, taj udeo je ove godine dostigao 45 odsto i nastavlja da raste.

Mohamad Reza Farzanegan, profesor ekonomije Bliskog istoka na Univerzitetu Filips u Marburgu u Nemačkoj, rekao je da – sistemska korupcija – predstavlja najozbiljniju unutrašnju pretnju iranskoj ekonomiji, jer smanjuje produktivnost, slabi institucije i nagrađuje političke veze umesto efikasnosti.

 

 

Prihodi od nafte omogućili su vladi da prikrije deo slabosti i odloži posledice. Međutim, oni su istovremeno podstakli traganje za privilegijama i prekomernu zavisnost od države, što je oslabilo privatni sektor i smanjilo podsticaje za inovacije i dugoročna ulaganja, rekao je on za Al DŽaziru.

– Domaćinstva smanjuju potrošnju, kompanije odlažu investicije, a obrazovani radnici razmatraju odlazak iz zemlje. Ekonomija nastavlja da funkcioniše, ali po cenu smanjivanja srednje klase, nižeg nivoa investicija, slabijih javnih usluga i pada poverenja u budućnost – rekao je Farzanegan.

Zabiholah Hodaejan, direktor Generalne inspekcijske organizacije Irana, izjavio je u nedelju za državnu televiziju da su pojedini – poverenici – koje su najviše iranske vlasti, uključujući Vrhovni savet za nacionalnu bezbednost, zadužile da vrate novac od prodaje sirove nafte i drugih proizvoda pod sankcijama – izdali – zemlju i zadržali novac za sebe.

Prema njegovim rečima, takozvani poverenici trenutno drže najmanje 11 milijardi dolara, od čega je 1,6 milijardi dolara – zloupotrebljeno.

Neki od njih se i dalje nalaze u Iranu i uhapšeni su, dok su drugi pobegli, uključujući jednu osobu koja je ukrala više od 200 miliona dolara.

 

 

Zvaničnik, međutim, nije naveo imena odgovornih, niti je rekao da li će oni koji su ih postavili za poverenike snositi pravne posledice.

Hodaejan je naveo i da više od 20.000 izvoznika po zakonu mora da vrati u zemlju 94 milijarde evra, odnosno gotovo 107 milijardi dolara prihoda od izvoza, ali da to nisu učinili.

Među njima je 225 neimenovanih pojedinaca, od kojih svaki ima obaveze u stranoj valuti veće od 50 miliona evra, odnosno gotovo 57 miliona dolara.

Iranci postaju sve siromašniji

Kahalzadeh kaže da su dugotrajne sankcije potpuno preoblikovale društveno-ekonomsku strukturu Irana.

– Srednja klasa je 2011. godine činila većinu stanovništva. Danas je postala manjina. Istovremeno, ljudi koji su nekada bili manjina, siromašni i oni kojima preti siromaštvo, sada čine oko 70 odsto stanovništva – rekao je on, dodajući da će se taj trend nastaviti.

U glavnom gradu Teheranu, kao i u brojnim drugim gradovima i selima širom zemlje, to znači da meso i mlečni proizvodi nestaju iz ishrane domaćinstava, da se medicinski tretmani odlažu, kirije plaćaju sa zakašnjenjem, a mnoge plate ne traju ni nekoliko dana, a kamoli nedelja.

– Čak i ako inflacija kasnije opadne ili se ekonomski rast vrati, šteta neće brzo nestati. Kada porodice jednom izgube ušteđevinu, imovinu, zdravlje, mogućnosti za obrazovanje i osećaj sigurnosti koji donosi pripadnost srednjoj klasi, potrebne su godine da se sve to obnovi – rekao je Kahalzadeh.

 

 

Iran i SAD nastavljaju da razmenjuju poruke preko posrednika i u velikoj meri su obustavili vojne operacije, ali se sukob u međuvremenu proširio na Crveno i Kaspijsko more, dok su tenzije u Ormuskom moreuzu i dalje visoke.

Farzanegan sa Univerziteta Filips u Marburgu kaže da, sve dok sankcije i opasnost od novog sukoba ostaju na snazi, domaće ekonomske reforme same po sebi ne mogu da obezbede trajan oporavak.

– Čak i ako politički sistem opstane, ekonomija može ostati hronično bolesna – rekao je on.

Dodao je da ekonomske veze sa Kinom, Rusijom i susednim zemljama mogu obezbediti privremeni predah, ali da ne mogu u potpunosti zameniti međunarodne ekonomske odnose.

– Zbog toga je najvažnija ekonomska mera smanjenje geopolitičkog rizika putem diplomatije. Bez stabilnog okruženja, iranska ekonomija može nastaviti da preživljava, ali će imati veoma malo šansi za istinski oporavak – zaključio je Farzanegan.

(Aljazeera)

BONUS VIDEO