Фекалије у мору у Црној Гори: Стигли НАЈНОВИЈИ резултати

Прича о фекалијама у мору поново је овог лета отворила питање квалитета воде на црногорском приморју. Канализациони испусти, мутна вода и непријатан мирис изазвали су забринутост туриста, док су четири купалишта у Будви и Бару у једном тренутку била затворена за купање.

Сада су стигли најновији резултати анализа који показују какво је стање заправо.

Фото: М. Анђела

Прича о квалитету мора у Црној Гори постала је једна од најосетљивијих тема туристичке сезоне 2026. године.

Током лета забележено је нелегално испуштање фекалних вода у Будви, четири контролисана купалишта у једном тренутку проглашена су санитарно лошим и затворена за купање, док су из Шушања стизале пријаве о мутној браон течности и непријатном мирису из канала који се уливају у море.

Ипак, најновији званични резултати мењају тренутну слику: у последњем циклусу контроле ниједна од 114 анализираних локација није сврстана у категорију – лоша.

Шта се онда заиста догодило на црногорском приморју, где је фекално загађење потврђено, које плаже су затваране и да ли туристи тренутно имају разлога за страх?

 

 

Фекалије у мору у Црној Гори: Шта је заиста потврђено

Први озбиљан инцидент догодио се још почетком јуна.

Након пријаве грађана, ЈП – Морско добро – је 7. јуна изашло на терен на Словенској обали у Будви, где је кроз канал утврђено нелегално испуштање фекалних вода, уз замућење и загађење морског акваторијума.

Постојала је сумња да отпадне воде долазе из објеката у залеђу, па су о случају обавештени надлежна комунална инспекција и будвански Водовод.

Проблем који се тада појавио указао је и на једну од потенцијално слабих тачака система: нелегално повезивање фекалне канализације са каналима предвиђеним за атмосферске воде.

Занимљиво је, међутим, да је редовно узорковање спроведено свега неколико дана касније показало дозвољен квалитет на свим контролисаним местима.

То показује колико оваква загађења могу бити локализована и краткотрајна.

 

 

Преокрет усред јула: Четири купалишта затворена

Најозбиљнија ситуација током досадашњег дела сезоне забележена је у другој половини јула.

Анализе узорака прикупљених између 20. и 23. јула показале су да су четири од укупно 114 контролисаних вода за купање биле у категорији – лоша.

Радило се о следећим локацијама:

• Словенска плажа 01 – Будва
• Пржно – Будва
• Жукотрлица 02 – Бар
• Жукотрлица 03 – Бар

На тим купалиштима уведена је забрана купања, а постављене су црвене заставице као упозорење туристима и осталим купачима.

Резултати су прослеђени и надлежном инспектору за воде.

Другим речима, није се радило само о гласинама са друштвених мрежа: лош санитарни квалитет воде на четири контролна места био је лабораторијски регистрован.

Шушањ под посебном пажњом

Посебну пажњу изазвала је ситуација у Шушању.

Како је пренела – Србија Данас – грађани и туристи крајем јула пријављивали су мутну браон течност непријатног мириса која се из канала уливала у море у близини купалишта.

– Морско добро – потврдило је да је пријаву о могућем изливању фекалне канализације примило 20. јула и да су о случају обавештене еколошка и водна инспекција.

Убрзо након тога управо су две контролне локације на Жукотрлици добиле оцену – лоша.

Важно је, међутим, направити разлику: временско и просторно поклапање постоји, али доступни званични подаци не доказују да је пријављено изливање било једини и непосредни узрок лоших лабораторијских резултата.

Додатну забринутост изазвале су и фотографије купача који су наставили да улазе у море упркос постављеној црвеној заставици и забрани купања.

Три купалишта брзо поново прошла контролу, Пржно остало проблем

Нова контрола обављена 28. јула донела је знатно боље резултате.

Словенска плажа 01 поново је имала одличан квалитет воде, док су Жукотрлица 02 и Жукотрлица 03 враћене у дозвољене категорије.

Тако су три од четири проблематичне локације поново оцењене као безбедне за купање.

Али не и Пржно.

Поновљена анализа показала је да је тамо вода и даље била у категорији – лоша, због чега је забрана купања остала на снази, а Институт за биологију мора наставио је са додатним узорковањем.

 

 

Стигли најновији резултати: Контролисано свих 114 локација

Најновији подаци сада доносе потпуно другачију слику.

У циклусу спроведеном од 3. до 7. августа анализирано је свих 114 контролних локација дуж црногорског приморја.

Од тога је на 89 локација вода била одличног квалитета, на 13 доброг, а на 12 задовољавајућег квалитета.

Ниједна локација није оцењена као лоша.

То значи да је 78,1 одсто контролисаних локација имало одличан квалитет воде, 11,4 одсто добар, а 10,5 одсто задовољавајући.

Тиме је и Пржно, које је последње остало под забраном након јулске контроле, у најновијем циклусу изашло из категорије лошег квалитета.

 

 

Да ли то значи да фекалија сада нема нигде у мору?

Не би било одговорно извући такав закључак.

Најновији резултати значе да на 114 локација обухваћених званичним мониторингом у тренутку последњег узорковања није пронађена вода категорије – лоша.

Али стање мора може локално и брзо да се промени.

Управо догађај из Будве почетком јуна показује проблем периодичног мониторинга: испуштање фекалних вода може се догодити између два редовна узорковања и престати пре него што стигну лабораторијске екипе.

Зато један добар циклус анализа не представља гаранцију да је сваки метар црногорске обале у сваком тренутку без микробиолошког оптерећења.

 

 

Шта лабораторије заправо траже у морској води?

Програм контроле квалитета морске воде у Црној Гори током 2026. године обухвата укупно 114 локација: 18 у Улцињу, 15 у Бару, 34 у Будви, 10 у Тивту, 15 у Котору и 22 у Херцег Новом.

Планирано је десет циклуса анализа, приближно на сваких 15 дана, од маја до краја септембра.

Посебно се прате два важна микробиолошка показатеља: ешерихија коли и интестиналне ентерококе.

Њихово повишено присуство представља индикатор фекалног утицаја и повећане вероватноће да у води постоје и други потенцијално штетни микроорганизми.

Вода се према резултатима разврстава у четири категорије: одлична, добра, задовољавајућа и лоша.

Фото: И. Маринковић

Колики је здравствени ризик за туристе?

Фекално загађење рекреативних вода представља здравствени ризик, пре свега због могућности излагања патогеним микроорганизмима.

Један од најважнијих путева излагања јесте случајно гутање контаминиране воде током купања, а међу могућим последицама налазе се гастроинтестиналне инфекције.

Посебан опрез потребан је код мале деце, старијих особа и људи са ослабљеним имунитетом.

Ипак, постоји веома важна разлика између здравственог ризика и доказане епидемије.

Фото: Д. Јовановић

Тврдње о – пуним амбулантама – нису званично потврђене

Током јула у појединим регионалним медијима, међу којима је и – Србија Данас – појавиле су се драматичне тврдње о амбулантама наводно пуним деце са дијарејом, повраћањем и другим тегобама.

Међутим, према подацима доступним закључно са 11. августом, нема јавно доступне потврде црногорских здравствених институција која би доказала епидемију повезану са купањем на конкретним плажама.

То је веома важна разлика.

Појава гастроинтестиналних тегоба код појединачних туриста сама по себи није доказ да је узрок морска вода. За такву тврдњу била би потребна јасна епидемиолошка веза са одређеном локацијом и подаци здравствених институција.

 

 

Иза свега се крије много већи проблем

Инциденти током лета отворили су и питање стања канализационе инфраструктуре на црногорском приморју.

Према државним подацима за 2025. годину, просечна покривеност становништва услугама сакупљања отпадних вода износила је око 53 одсто, односно око 66 одсто у подручјима дефинисаним као агломерације према европској Директиви о комуналним отпадним водама.

У земљи је постојало 16 постројења за пречишћавање комуналних отпадних вода, док је дугорочни циљ да свих 37 дефинисаних агломерација добије одговарајуће колекторске системе и постројења за третман најкасније до 2035. године.

Планирана је изградња још око 885 километара мреже, а укупна вредност планираних активности процењена је на приближно 472 милиона евра.

Због тога питање фекалија у мору није само питање онога што лабораторија пронађе на плажи.

У позадини су канализациона мрежа, нелегални прикључци, раздвајање атмосферске и фекалне канализације, капацитет колектора и функционисање система за третман отпадних вода.

Огроман улог за црногорски туризам

Проблем је посебно осетљив јер се догађа усред туристичке сезоне.

Црна Гора је само током јуна 2026. године у колективном смештају регистровала 206.990 туристичких долазака и 793.956 ноћења, док су страни туристи остварили чак 90,8 одсто ноћења.

Зато чак и локализовани инцидент може изазвати много ширу репутациону штету.

Фотографије канализационих испуста, мутне воде и црвених заставица веома брзо прелазе границе Црне Горе и шире се регионалним порталима и друштвеним мрежама.

Ипак, тренутно нема поуздане званичне процене колико су конкретни инциденти из лета 2026. године утицали на број туриста или приходе од туризма.

Фото: О. Радошевић

Шта туристи треба да ураде ако примете сумњиво загађење?

Уколико се у близини плаже види канализациони испуст, изразито замућена вода или се осећа јак непријатан мирис, препоручљиво је избегавати купање у непосредној близини и проверити актуелна упозорења надлежних институција.

Посебно је важно поштовати црвену заставицу и званичну забрану купања.

Резултати анализа за појединачна купалишта објављују се кроз систем мониторинга – Морског добра – па туристи могу да провере стање конкретне локације, уместо да закључке изводе само на основу објава на друштвеним мрежама.

Фото: Д. Миловановић

Шта је, на крају, истина о мору у Црној Гори?

Досадашњи подаци показују две ствари које могу истовремено бити тачне.

Црна Гора је током сезоне 2026. године имала стварне проблеме. Забележено је нелегално испуштање фекалних вода у Будви, а четири контролисана купалишта у једном тренутку имала су толико лош санитарни квалитет да је купање било забрањено.

Са друге стране, није тачно да доступни подаци показују да је комплетно црногорско приморје тренутно преплављено фекалијама.

Најновија званична контрола свих 114 локација, спроведена од 3. до 7. августа, није пронашла ниједну воду категорије – лоша.

Ипак, сезона још траје, а управо догађаји из Будве и Бара показали су да се стање може променити веома брзо.

Због тога ће наредни циклуси анализа бити кључни за одговор на питање да ли је јул представљао само краткотрајни врхунац проблема или би слични инциденти могли да се понове до краја туристичке сезоне.

(Srbija Danas)

БОНУС ВИДЕО